Nebeski oganj

Bilo je isto kao da im je rekao kako idu na bal i kako sve žene umiru od želje da upoznaju podmladak tairenskog plemstva. Na licima im se prvo ukazaše žudni osmesi, a onda počeše da propinju konje i mlate jedni druge po ramenima, hvaleći se koliko će neprijatelja da ubiju. Estean ostade po strani i samo s uzdahom proveri nije li mu se slučajno mač zaglavio u koricama.

„Ne gledajte tamo!“, prasnu Met. Kakve budale! Još će i u napad da krenu! „Gledajte ovamo. U mene!“

Samo ih je činjenica da je on Randov prijatelj naterala da ga poslušaju. Melanril i ostali, svi do jednog u novim novcijatim prsnicima, nestrpljivo se namrštiše, ne shvatajući zašto ih taj čovek ne pušta da lepo odu i pobiju aijelske divljake. Da su smeli, sigurno bi pregazili i njega i Kockicu.

Mogao je da ih pusti da jurišaju. Izveli bi to u naletima, ostavljajući kopljanike i kairhijensku konjicu za kraj, pod uslovom da se ovi ne uskopiste kad saznaju šta se dešava pa i sami krenu. Izginuli bi svi do jednog. Njemu bi najpametnije bilo da ih ostavi i ode na drugu stranu. Muka je jedino u tome što bi Aijeli, čim vide da ove budale znaju za zasedu, mogli da im doskoče tako što će im krenuti u susret i napasti ih s boka. U tom slučaju, on ne bi bio bezbedan.

„Gospodar Zmaj vam poručuje da nastavite lagano istim putem, kao da nigde na vidiku nema nijednog Aijela. Čim i kopljanici prođu kroz prolaz, neka se rasporede oko vas.“

„Šta?“, pobuni se Melanril, a i ostali zagunđaše. Jedino je Estean zamišljeno posmatrao Meta. „Sramotno je kriti se iza smrdljivih...“

„Samo ti tako uradi“, reče Met, priteravši Kockicu bliže Melanrilovom konju, „inače će te, ako i preživiš Aijele, ubiti Rand. A od onog što ostane iza njega, ja ću napraviti kobasicu!“ Ovo se previše oteglo. Aijeli se sigurno pitaju o čemu toliko pričaju. „Uz malo sreće, proći ćete pre nego što vas Aijeli pobiju. Ako imate konjičke samostrele, upotrebite ih, a ako ih nemate, držite se zajedno. Imaćete prilike da se borite i znaćete kad je pravi čas za to, ali ako krenete prerano...!“ Prosto je osećao kako vreme curi.

Oslonio je donji kraj svog koplja na uzengiju i pojahao ka kraju povorke. Kad se osvrnuo preko ramena, video je da ga Melanril i ostali gledaju i raspravljaju se. Ako ništa drugo, bar nisu jurnuli kao bez glave.

Zapovednik kopljanika bio je bledunjavi, mršavi Kairhijenjanin, za pola glave niži od Meta, a jahao je na sivom škopcu koji je izgledao kao da je odavno zreo za ispašu. Zvao se Daerid i imao je oštar pogled, slomljen nos i tri ogromna ožiljka na licu, od kojih jedan beše prilično svež. Kad je skinuo zvonastu kacigu da razgovara s Metom, videlo se da mu je prednji deo glave izbrijan. Ne, taj nije plave krvi. Možda je pre početka građanskog rata služio u vojsci. Da, njegovi ljudi znaju da se kreću u formaciji „jež“. Nije se borio s Aijelima, ali jeste s razbojnicima i andorskom konjicom. Nagovestio je i da se tokom borbe za presto borio protiv drugih Kairhijenjana. Nije zvučao kao da žudi za borbom, ali ni plašljivo. Bio je to čovek koji radi ono što mu se kaže.

Met produži ka začelju, a povorka nastavi da napreduje odmerenim hodom. Osvrnuo se da se uveri da tairenska konjica ipak nije odjurila u boj.

Poterao je Kockicu u laki kas. Činilo mu se da oseća aijelske poglede na leđima, kao i da se pitaju šta je rekao plemićima, kuda sad ide i zašto. Ja sam obični glasnik koji je preneo poruku i sada se vraća. Nemam zašto da brinem. Iskreno se nadao da će Aijeli to da pomisle, ali nije se opustio sve dok nije bio siguran da ga više ne mogu videti.

Kairhijenjani su i dalje stajali tamo gde ih je ostavio, i još uvek su ih štitili kopljanici. Barjaci i konovi bili su načičkani oko plemića, čak i po deset na jednoga. Uglavnom su imali jednostavne prsnike, a čak i oni s pozlatom ili ukrasima od srebra bili su olupani kao da ih je pravio pijani kovač. Daeridovo je kljuse u poređenju s njihovima izgledalo kao Lanov borni konj. Mogu li oni uopšte da urade ono što se od njih očekuje? S druge strane, lica im behu mirna a pogled odlučan.

Izbio je na čistinu i Aijeli ga više nisu mogli videti. Sad može mirno da nastavi svojim putem. Naravno, čim i ovima objasni šta se od njih očekuje. Ostale je več poslao u aijelsku klopku, pa nema smisla da ovi ostanu uskraćeni.

Talmanes od kuće Delovind bio je niži čak i od Daerida i ne više od tri godine stariji od Meta, ali je predvodio Kairhijenjane, iako je u njihovim redovima bilo i dosta starijih plemića. Njegov je kon imao tri žute zvezde na plavoj pozadini, a na barjaku se vijorila crna lisica. Pogled mu beše bezizražajan kao i Daeridov, a svojim je držanjem podsećao na smotani korbač. Imao je krajnje jednostavan mač i oklop. Rekao je jedino svoje ime, a onda nastavio da pažljivo sluša Meta, dok mu je ovaj izlagao plan blago se povivši u sedlu kako bi vrhom koplja s dugačkom oštricom iscrtavao linije u tlu.