Nebeski oganj

Bila je među prvima koje su prešle Zmajev zid u potrazi za Onim Koji Dolazi Sa Zorom. Bila je s njim i u Kamenu Tira. A sada je mrtva. Zbog njega. Baš si lepo zaštitio Device, pomislio je ogorčeno. Blago njima s tobom.

Još je osećao dejstvo onog groma. Kao što su mu malopre u očima ostali svetlaci od gledanja u munje, tako je sada mogao da „vidi“ tkanje, iako već beše počelo da bledi. Iznenadio se kad je shvatio da je udar groma stigao sa zapada, a ne iz pravca šatora. To znači da ovo nije Asmodeanovo maslo.

„Samael.“ Bio je potpuno siguran u to. Samael je bio zaslužan za onaj napad u prolazu Džangai, kao i za pirate i pobune u Tiru. Sigurno on stoji i iza ovoga. Usne mu se povukoše sa zuba a glas mu se pretvori u promukli šapat. „Samael!“ Nije ni shvatio da je zakoračio napred dok ga Avijenda nije zgrabila za ruku.

Egvena ga brže-bolje ščepa za drugu, pa ga uhvatiše kao da pokušavaju da ga prikuju za mesto. „Ne budali“, reče Egvena, pa se trže kad je on prostreli pogledom, ali ne popusti stisak. Popravila je smeđi šal na glavi, ali kosa joj ni posle pročešljavanja prstima nije izgledala ništa urednije. Košulja i suknja behu joj potpuno prašnjave. „Šta misliš, zašto je onaj ko je ovo uradio čekao da se zamoriš? Da bi te, u slučaju da ne pogineš, lako savladao. Pa jedva stojiš!“

Avijenda mu, ništa popustljivija od Egvene, mirno uzvrati pogled. „Potreban si nam ovde, Rande al’Tore. Ovde, Kar’a’karne. Leži li tvoja čast u smrti tog čoveka ili ovde, s onima koje si doveo u ovu zemlju?“

Uto jedan mladi Aijel dotrča između Devica. Šoufa mu je poskakivala na ramenima. Ako se i iznenadio što vidi dve žene kako drže Randa, ničim to nije pokazao. Pogledao je ostatke kule i padinu prekrivenu mrtvima i ranjenima kao da se pita šta li se tu desilo i kud su se deli leševi neprijatelja. Spustio je vrhove svojih kopalja pred Randa, pa rekao: „Ja sam Seirin iz tomanelske septe Šorara.“

„Vidim te, Seirine“, odgovori mu Rand jednako zvaničnim tonom, što mu uopšte ne bi lako s obzirom na to da ga dve žene drže za mišice, kao da se pribojavaju da ne pobegne.

„Han od Tomanela ima poruku za Kar’a’karna. Klanovi na istoku pošli su jedni drugima u susret. Sva četiri klana. Han hoće da se udruži s Dearikom, a pozvao je i Erima da im se priključi.“

Rand oprezno udahnu vazduh, nadajući se da će Egvena i Avijenda njegovo stiskanje zuba pripisati prispelim vestima. Rana kao da mu je gorela, a osećao je i da mu krv natapa košulju. Ovo je značilo da Kuladina posle poraza neće imati ko da potera ka severu. Ako uopšte bude poražen. Još se ništa ne zna. Zašto li se Mijagome i ostali udružuju? Ako hoće da se okrenu protiv njega, ovim bi se samo odali. Međutim, ako se to zaista desi, Han, Dearik i Erim bili bi brojno slabiji, a ako se Šaidoi budu držali dovoljno dugo, dok se četiri klana ne probiju... Video je da je na grad počela da pada kiša, pošto Avijenda i Egvena više nisu upravljale oblacima. To će jednako odmoći obema stranama, ali ako su ove dve u boljem stanju nego što izgledaju, možda bi ponovo mogle da uzmu stvar u svoje ruke.

„Poruči Hanu da učini sve što mora ne bi li ih držao podalje od nas.“

Iako mlad – a bio je Randovih godina – Seirin iznenađeno izvi obrvu. Pa naravno. Han drugačije ne bi ni učinio i mladić to zna. Sačekao je još malo da vidi ima li Rand još nešto da doda, a onda se sjuri nizbrdo, brzo kao što je i dotrčao. Očigledno nije želeo da propusti ni časak boja više no što je neophodno. A možda je borba na istoku već i otpočela.

„Neka mi neko dovede Džedeena“, reče Rand čim je Seirin otrčao. Pokuša li da pešice stigne čak donde, ove dve će zaista morati da ga pridržavaju. Iako ni nalik jedna drugoj, uputiše mu jednako sumnjičave poglede. Verovatno majke između ostalog nauče devojke i da se tako mršte. „Neću za Samaelom.“ Zasad. „Moram da pridem bliže gradu“, dodade, pa pokaza glavom ka srušenoj kuli. To je ujedno bio i jedini pokret koji je mogao da napravi. Majstor Tavere će sigurno moći da popravi onu svoju skalameriju, ali od kule nisu ostale ni tri čitave oblice. Nema više osmatranja s visine.

Egvena se ustezala, ali Avijenda takoreći bez oklevanja posla jednu mladu Devicu gaisainima i reče joj da dovede Džedeena i Maglu. Na to već nije računao. Egvena poče da otresa odeću, proklinjući prašinu upola glasa, a Avijenda odnekud izvadi novi šal i češalj od slonovače. Uprkos padu, izgledale su mnogo manje ugruvano nego on. Na licima su im se još uvek videli tragovi umora, ali sve je u redu dok još mogu da usmeravaju.

To ga natera da se lecne. Zar baš uvek mora da ceni druge samo po tome koliko su mu korisni? Trebalo bi da se postara da budu bezbedne koliko su to bile i na kuli. Dobro, ispostavilo se da ni tamo nije bilo baš sve kako treba, ali zato će on sada više paziti.

Sulin ustade kad joj je prišao. Glava joj beše umotana algodom, ispod koje je izvirivala njena bela kosa.