Nebeski oganj

Sada je zurio ka jugu. Tražio je izlaz. Izlaz za tri hiljade ljudi, koji pojma nisu imali šta on to radi. Verovali su da traži novu bitku u koju će ih povesti, ali njemu su tri prethodne bile više nego dovoljne. Nadao se da će nekako uspeti sam da se izvuče ako otvori četvore oči i dobro pripazi. Međutim, tri hiljade ljudi nije se moglo neopaženo kretati, a pride su se kretali sporo pošto je polovinu činila pešadija. Zato je on sad i bio na vrhu tog prokletog brda, dok su se Tairenci i Kairhijenjani tiskali u dugačkoj uskoj dolini iza njega. Kad bi samo uspeo da...

Ponovo je pogledao kroz sočivo i zagledao se ka brdima na jugu. Tu i tamo su se mogli videti čak i oveći šumarci, ali zemlja je uglavnom bila pokrivena šipražjem ili travom. Dotle je uspevao da polako odmiče ka istoku, koristeći svako uzvišenje iza kojeg bi makar i miš mogao da se sakrije, ne bi li svoju vojsku izveo s ogoljenih padina i pronašao kakav pristojan zaklon!

Samo što dalje od onih prokletih munja i gromova. Nije znao je li mu gore to ili ono kad zemlja počne iznenada da pršti bez ikakvog razloga. Uprkos tolikom njegovom trudu, izgledalo je kao da se žarište bitke pomera za njim. Prosto mu se nije dalo da se odlepi od središta zbivanja.

Gde li mi je sad prokleta sreća kad mi je najpotrebnija? Baš je ispao budala što je ostao. Činjenica da je uspeo da sačuva toliko ljudi nije značila da će mu to još dugo polaziti za rukom. Pre ili kasnije kockice će pasti na Oči Mračnog. Pa vojnici su. Snašli bi se i bez mene.

Ipak je nastavio da pogledom pretražuje okolna brda. Šuma je skrivala Kuladinove Aijele isto koliko i njega, ali ipak je uspevao da ih ugleda tu i tamo. Nisu svi bili uključeni u bitku, ali su zato uvek bili brojniji od njegove vojske i uvek između njega i bezbednosti juga. Osim toga, nikako ne bi mogao da razazna koji su čiji Aijeli dok ne bude prekasno. Oni su jedni druge prepoznavali na prvi pogled, ali njemu su svi bili isti.

Otprilike jednu milju istočno od mesta na kom je stajao ugledao je nekoliko stotina prilika u kadinsorovima kako u vrstama od po osmoro trče ka vrhu padine obrasle retkim žbunjem koje bi se zaista teško moglo nazvati čestarom. Pre no što je čelo zamaklo preko vrha, grom ošinu usred srede čete, na šta se ljudi i zemlja rasprštaše kao kad se kamen baci u vodu. Kockica se čak i ne pomeri kad prasak stiže do Meta, pošto se već bio navikao i na mnogo jače udare.

Neki od postradalih ustadoše i zašepesaše za ostalima, koji jedva i da zastadoše kad se to desilo. Svega su desetak ranjenika prebacili preko ramena i odneli s padine. Niko nije čak ni pogledao u krater. Već su primili nauk: svako zadržavanje samo će privući novi udar groma. Posle nekoliko trenutaka više nikoga nije bilo na vidiku. Osim poginulih.

Okrenuo se i pogledao prema istoku. Nešto je zasijalo poput sunca. Znao je da bi otprilike u tom pravcu trebalo da se vidi drvena kula, ali nije uspevao da je nađe. Možda ne gleda na pravu stranu. Nema veze. Verovatno je i taj blesak Randova rabota, baš kao i sve ostalo. Ako uspem da dovoljno odmaknem...

Vratio bi se odakle je pošao. Čak i da nema te ta’verenske sile koja ga vuče, Moiraina bi ga teško pustila da ponovo ode. A ni Melindru ne sme da smetne s uma. Još nije video ženu koja se ne bi naljutila kad muškarac pokuša da joj se bez pozdrava iskrade iz života.

Dok je pomoću cevčice sa sočivom pokušavao da pronađe kulu, padina obrasla kožolistom i belokorom iznenada planu, a svako se kržljavo drvo u trenutku pretvori u buktinju.

Spustio je napravu, pošto je i bez nje sasvim lepo mogao da vidi plamen i stub gustog sivog dima koji se dizao u nebo. I bez toga je mogao da prepozna usmeravanje. Znači li to da je Rand konačno prešao granicu ludila? Ili se možda Avijendi smučilo što stalno mora da bude s njim? Ne zameraj se ženi koja ume da usmerava. Tog se pravila, ma koliko se trudio, retko pridržavao.

Ne pametuj u prazno, pomislio je ogorčeno. U stvari, samo je pokušavao da ne misli na poslednju mogućnost. Ukoliko Rand nije poludeo i ukoliko Avijenda, Egvena ili neka od Mudrih nije odlučila da ga se ratosilja, onda je ovde umešao prste neko sa strane. Lako je sabrao dva i dva. Samael.

Toliko o njegovom pokušaju da se izvuče. Nema izvlačenja. Krv ti poljubim i krvavi pepeo! Kud se dede moja...?

Uto iza njega krenu grančica i Met bez razmišljanja okrete Kockicu, istovremeno isukavši svoje sabljasto koplje.

Estean samo razrogači oči i umalo ne ispusti kacigu kad mu se kratko sečivo zaustavi tik iznad čela. Kosa mu se beše ulepila od kiše. Nalesin se, takođe bez konja, samo cerio, delom zatečen a delom zabavljen preneraženošću svog sunarodnika. Taj je zdepasti momak četvrtastog lica nasledio od Melanrila vodstvo nad tairenskom konjicom. Iza njih su stajali Talmanes i Daerid. Sva četvorica su konje bila ostavila među drvečem.