Nebeski oganj

Daerid sačeka da ova trojica odmaknu niz padinu, pa otre oči od kiše i reče: „Znači, ovog puta ostaješ s kopljanicima. Ne dozvoli da u tebi prevlada bes na Kuladina. Bitka nije mesto za dvoboj.“

Met zamalo zinu. Dvoboj? On? I Kuladin? Zar Daerid misli da je on zato ostao s pešadijom? Pa učinio je to zato što je procenio da je najsigurniji iza kopljanika. Samo zato. I ni zbog čega drugog. „Ne brini. Umem ja da se obuzdam.“ A mislio je da je Daerid najrazumniji od čitave te gomile.

Kairhijenjanin klimnu glavom. „Ne sumnjam da umeš. Kladim se da ti ovo nisu prve borbe. Čak je i Talmanes rekao da bi s tobom išao i u vatru i u vodu. Nadam se da ću jednog dana čuti tvoju priču, Andorče. Međutim, ti si mlad – Svetlost mi je svedok da ne želim da te uvredim – a mladi imaju vrelu krv.“

„Ako je ništa ne ohladi, ova kiša sigurno hoće.“ Krv mu i krvavi pepeo! Zar su svi poludeli? Talmanes ga kuje u zvezde? Šta li bi rekli da znaju da je on samo kockar sa delićima sećanja čoveka koji je živeo pre više od hiljadu godina? Istog bi mu časa svi okrenuli leđa, i to najpre plemiči. Niko ne voli da ga neko pravi budalom, ali oni su osetljiviji od ostalih, valjda zato što prečesto to sami sebi rade. Bilo kako bilo, on će biti miljama daleko kad ovi to budu saznali. Prokleti Kuladin. Najradije bih ga zaklao kopljem! Okrenuo se pa poterao Kockicu ka podnožju brda, gde ga je čekala pešadija.

Daerid uzjaha i sustiže ga, pa stade da klima glavom dok mu je Met iznosio svoj plan. Strelce će rasporediti po padinama, odakle će moći da pokrivaju bokove, a jedan deo njih ostaće sve do poslednjeg trenutka sakriven u šipražju. Jednog je čoveka poslao na vrh brda da dojavi čim ugleda neprijatelje, kako bi im kopljanici odmah krenuli u susret. „Čim ugledamo Šaidoe, počećemo brzo da se povlačimo kako bismo ih uvukli u tesnac između ova dva brda, a onda ćemo se okrenuti ka njima.“

„Oni će pomisliti da smo hteli da pobegnemo pa smo shvatili da ne možemo. Kad vide da nas ima dvostruko manje nego njih i da se borimo samo zato što nemamo izbora, poći će da nas pregaze i tako ćemo im zadržati pažnju dok ih naša konjica ne napadne s leda...“ Kairhijenjanin je bio oduševljen. „Upotrebićemo aijelsku taktiku protiv njih samih.“

„Samo da im dovoljno dugo odvlačimo pažnju.“ Met je bio potpuno mokar, ali mu je grlo bilo suvo. „Da oni ne bi nas počeli da opkoljavaju i napadaju nas s boka, hoću da se, čim prestanemo da se povlačimo, prolomi poklič ’Sačuvajmo gospodara Zmaja.“ Daerid na ovo prasnu u smeh.

To bi trebalo da zavede Šaidoe, tim pre ako je i Kuladin s njima. Ako ih zaista on predvodi, ako poveruje da je Rand s kopljanicima i ako ovi izdrže do dolaska konjice... Previše „ako“. Ponovo mu se priču čangrljanje kockica u glavi. Bila je ovo najvažnija igra njegovog života. Zapitao se koliko li je ostalo do mraka. Po noći će možda nekako moći da se iskrade. Samo da mu te kockice već jednom nestanu iz glave ili makar da padnu pa da vidi šta je dobio. Namrštio se i brže poterao konja prema podnožju brda.

Džedeen je stajao u kržljavom šumarku na vrhu jednog brda. Rand je bio blago pogrbljen od bola. Iako je mlad mesec sijao bledim sjajem visoko na nebu, čak je i uz vid izoštren saidinom sve što je dalje od stotinak metara bilo potpuno nerazaznatljivo. Noć je progutala okolna brda i Rand je samo na mahove bio svestan da su Sulin i Device svud oko njega. Jedva je držao oči otvorene i jedino ga je tup bol u boku održavao budnim. Trudio se da ne obraća pažnju na to. Bilo mu je teško čak i da razmišlja.

Da li ga je Samael toga dana napao dva puta ili možda tri? Ili više? Trebalo bi da zna koliko je puta neko pokušao da ga ubije. Ne, ne da ga ubije. Da ga namami.

Zar mi još uvek toliko zavidiš, Tel Džanine? Jesam li te ikada nečim uvredio ili ti dao mrvu manje od onog što si zaslužio?

Zaljuljao se u sedlu i prošao prstima kroz kosu. Nešto mu je bilo čudno u toj misli, ali nije znao šta. Samael... Ne, s njim će izaći na kraj kad... ako... Nema veze. Kasnije. Sad je Samael tu jedino da ga odvuče od onog što je važnije. A možda je u međuvremenu i otišao.

A opet, sve mu se nekako činilo da nije bilo više napada nakon što je... Šta? Sećao se da je jednako gadno odgovorio na Samaelov poslednji potez, ali ne i šta je uradio. Nije to bila vatrena lopta. Ne smem više da ih koristim. Mogle bi da oštete tkanje Šare. Čak ni za Ilijenu? Ako treba, zapaliču svet svojom dušom umesto kresiva, samo da joj ponovo čujem smeh.

Ponovo su mu misli odlutale.