Nebeski oganj

Iznenadio se kad vide da i Asmodean pomaže oko ranjenika. Mešine s vodom koje su mu visile preko ramena izgledale su pomalo neobično u poređenju s tamnim somotskim kaputom i belom čipkom. Uspravio se pošto je pomogao nekom čoveku da se napije, a onda ugleda Randa pa se zbuni.

Dodao je mešine nekom gaisainu i počeo da se probija između Mudrih, ali one uopšte nisu obraćale pažnju na njega, pošto su ili gledale Adelin i Enailu kako razgovaraju s Moirainom, ili pak pogledavale ka Randu. Već je bio vidno besan kad je konačno stigao do neprobojnog zida od Dareis Mai oko Džedeena. Razmakle su se tek koliko da on prođe do konja.

„Znao sam da si na sigurnom. Znao sam.“ Međutim, ton njegovog glasa govorio je nešto drugo. Kad Rand ne progovori ni reč, Asmodean zbunjeno sleže ramenima. „Moiraina mi je naredila da budem vodonoša. Opasna je to žena kad Zmajevom pevaču nije dopustila da...“ Glas mu uminu, a on brzo oliza usne pa zapita: „Šta se desilo?“

„Samael“, reče Rand, ali ne da bi odgovorio na Asmodeanovo pitanje. Samo je glasno izgovarao misli koje su mu doletale kroz Prazninu. „Sećam se kad su ga prozvali Ubica nade. Izdao je Kapije Hevana i uveo Senku u Rorn M’doi i u srce Satele. Toga dana je umrla nada. Kulan Kuhan plače. Šta ti je?“ Asmodean je, lica beljeg od Sulinine kose, samo nemo odmahivao glavom. Rand pogleda ka nadstrešnici. Nije poznavao Mudru koja je tog časa govorila. „Čekaju li mene? Trebalo bi da im se pridružim.“

„Trenutno nisi dobrodošao tamo“, reče Lan, pojavivši se iza Asmodeana, na šta ovaj poskoči, „kao ni bilo koji drugi muškarac.“ I Randa je iznenadio dolazak Zaštitnika, ali samo se osvrnuo ka njemu, mada mu je čak i to predstavljalo veliki napor. Činilo mu se kao da pomera tuđu glavu. „Sada razgovaraju s Mudrima iz redova Mijagoma, Kodara, Šijanda i Darina.“

„Prišli su mi“, ravnodušno će Rand. Da nisu toliko čekali, prolilo bi se manje krvi. To se u pričama nikada nije dešavalo.

„Tako izgleda, ali njihovi poglavari odbijaju da se sastanu s tobom dok se Mudre ne dogovore“, jetko dodade Lan. „Dođi. Moiraina će znati da ti o tome kaže više nego ja.“

Rand odmahnu glavom. „Što je učinjeno, učinjeno je. Pojedinosti mogu i posle da čujem. Ako Han više ne mora da ih drži na oku, rad sam da porazgovaram s njim. Sulin, pošalji glasnika po Hana...“

„Gotovo je, Rande“, tvrdoglavo će Zaštitnik. „Svršeno je. Samo je nešto malo onih iz Šaidoa ostalo južno od grada. Hiljade njih su zarobljene, a većina preostalih prelazi Gaelin. To smo ti mogli javiti još pre jednog sata, ali nismo znali gde si, pošto si neprestano bio u pokretu. Dođi da ti Moiraina sve ispriča.“

„Gotovo? Pobedili smo?“

„Jesmo. I te kako smo pobedili.“

Rand pogleda prema ranjenicima koji su strpljivo čekali u redu da ih neko previje i potom odlazili nekud. Moiraina je i dalje hodala između nizova gotovo nepokretnih tela i zastajala da pomogne Lečenjem. Naravno, nisu tu svi ranjenici. Čitavog su dana pristizali kako su znali i umeli i isto tako odlazili kad uzmognu. Ako uzmognu. Mrtvi nisu bili tu. Jedino je izgubljena bitka tužniji prizor od dobijene bitke.

Činilo mu se da je tu rečenicu negde izgovorio nekada davno. A možda ju je i negde pročitao.

Ne. Previše živih zavisi od njega da bi mogao sad da se sekira zbog mrtvih. Ali koliko ih više neću videti, kao Džolijen? Ilijenu nikada neću zaboraviti, pa makar i sav svet sagoreo!

Namrštio se i uhvatio se za glavu. Misli kao da su ga zasipale s raznih strana. Toliko je bio iznuren da je jedva mogao i da razmišlja. A morao je. Trebale su mu misli koje mu neće stalno lebdeti nadohvat ruke, neuhvatljive. Pustio je Izvor i Prazninu i zgrčio se kad ga je saidin umalo samleo u trenutku oslobađanja. Jedva je imao vremena da spozna svoju grešku. Moć je nestala, a umor i bol sručiše se pravo na njega.

Video je lica koja su se okrenula ka njemu kad se strmoglavio s konja, usne kako se miču i ruke koje se pružaju da ga prihvate.

„Moiraina!“, odjeknuo mu je Lanov uzvik u ušima. „On krvari, i to gadno!“

Sulin mu je pridržavala glavu. „Ne daj se, Rande al’Tore“, ubeđivala ga je. „Drž’ se.“

Asmodean je ćutao, ali se bio namrgodio i Rand oseti kako mu od njega dotiče mlaz saidina. A onda nastupi mrak.

45

Posle oluje