Nebeski oganj

Rand polako otvori oči i ugleda krov svog šatora. Ležao je nag, pod samo jednim prekrivačem. Gotovo ga je zbunilo odsustvo bola, tim pre što je bio iznureniji nego ikada pre. A onda krenuše sećanja. Reči, misli... Naježio se. Ne mogu ga pustiti da prevlada! Ja sam ja! Ja! Pod prekrivačem je napipao okrugli glatki ožiljak na boku. Rana sad beše zatvorena.

„Moiraina Sedai te je Lečila“, reče Avijenda, na šta se on lecnu.

Nije je dotle ni primetio. Sedela je skrštenih nogu kraj ognjišta i pijuckala nešto iz srebrne čaše s ugraviranim leopardima. Asmodean je ležao izvaljen na razbacanim jastucima, brade naslonjene na ruke. Oboje su zbog tamnih podočnjaka izgledali neispavano.

„Nije trebalo to da radi“, nastavi Avijenda hladno. Bila umorna ili ne, svaka joj je dlaka stajala na svom mestu a uredna joj odeća beše u potpunoj suprotnosti s Asmodeanovim izgužvanim somotom. Svaki čas bi se nesvesno zaigrala onom narukvicom od slonovače, a bila je stavila i srebrnu ogrlicu s pahuljama. Još mu nije rekla od koga ju je dobila, pošto se iskreno oduševila kad je shvatila koliko ga to zanima. Sada, međutim, nije izgledala nimalo oduševljeno. „Moiraina Sedai je bila potpuno iznurena od Lečenja ranjenika. Aan’alein morao je da je odnese u njen šator. I to zbog tebe, Rande al’Tore. Lečenje tvoje rane izvuklo je iz nje i poslednju mrvu snage.“

„Aes Sedai je opet na nogama“, ubaci se Asmodean, neuspešno prikrivajući zevanje. Pravio se da ne primećuje Avijendino piljenje. „Dolazila je dvaput od jutros, iako je rekla da ćeš se oporaviti. Mislim da sinoć uopšte nije bila sigurna u to. A nisam ni ja.“ Prebacio je pozlaćenu harfu preda se i počeo odsutno da prebire žice. „Pomogao sam ti koliko sam god mogao, naravno – moj je život sad neraskidivo vezan s tvojim – ali Lečenje ipak ne spada u moja umeća, ako razumeš šta hoću da ti kažem.“ Odsvirao je nekoliko nota kako bi to i dokazao. „Koliko sam razumeo, ono što si ti uradio moglo je da te ubije ili smiri. Zaludu ti Moć kad ti je telo slabo. I sam znaš da saidin lako može da te ubije kad si iznuren. Ili sam bar tako čuo.“

„Jesi li završio s pametovanjem, Jasine Nataele?“ upita ga Avijenda ledenim glasom, pa ne sačekavši odgovor prikova pogled za Randa, kao da je on kriv što ju je zabavljač prekinuo. „Muškarci ponekad umeju da se budalasto ponašaju, ali vođa mora da bude iznad običnog muškarca, a vođa nad vođama i više od toga. Nisi smeo da dovodiš svoj život u opasnost. Egvena i ja smo te zvale da nam se pridružiš kad smo se umorile, ali ti nas nisi slušao. Možda ti i jesi moćan kao što Egvena kaže, ali i dalje si čovek od krvi i mesa. Ti si Kar’a’karn, a ne neki Seja Dun koji hoće da se dokaže. Ti imaš toh, obavezu, prema Aijelima, Rande al’Tore, a mrtav je ne možeš ispuniti. Ne možeš sve sam.“

Tupo ju je gledao. Pa jedva da je išta i uradio. Prepustio je drugima da biju boj, dok je on jurcao unaokolo pokušavajući da bude koristan. Čak nije uspeo ni da spreči Samaela da ga napadne kad i kako je hteo. A ona ga sad kori jer je previše radio.

„Trudiću se da to ne smetnem s uma“, reče na kraju, iako je Avijenda izgledala kao da nije završila bukvicu. „Šta je bilo s Mijagomama i ostala tri klana?“, upitao je, ne samo zato što ga je to zanimalo, nego i da bi je zavarao. Žene je teško obuzdati kad počnu da pridikuju, a i to je moguće jedino ako im se pažnja skrene na drugu stranu.

Uspelo je. Bila je puna sebe što je upućena u novosti i voljna da objašnjava koliko i da zvoca. Asmodeanova svirka – za promenu prijatna i gotovo pevljiva – predstavljala je čudnu muzičku podlogu njenom glasu.

Mijagome, Šijande, Darini i Kodare bili su se ulogorili nekoliko milja istočno odatle. Device i muškarci nesmetano su se mešali s drugim plemenima, ali Indirijan i ostali poglavari držali su se po strani. Nema sumnje da će pre ili kasnije doći kod Randa, ali ne pre no što Mudre završe pregovore.

„Još pregovaraju?“ upita Rand. „Šta, Svetlosti im, one imaju toliko da pričaju? Pa poglavari klanova dolaze da mi se pridruže, a ne one.“

Ona mu uputi pogled kojim bi se i Moiraina ponosila. „Razgovori Mudrih tiču se jedino Mudrih, Rande al’Tore.“ Tu je zastala, pa dodade, kao da mu čini ustupak: „Možda će ti Egvena reći više o tome. Kad bude gotovo.“ Međutim, tonom mu je jasno stavila do znanja da se to možda i neće desiti.

Odbila je da odgovori na njegova dalja pitanja i on na kraju diže ruke. Možda će saznati sve što ga zanima, a možda i neće, ali bilo kako bilo, od nje neće izvući ni reč više nego što sama želi da mu kaže. Aes Sedai su mala deca za Mudre kad je reč o čuvanju tajni i obavijanju svega velom tajanstvenosti, a Avijenda je tu lekciju i te kako dobro savladala.