Nebeski oganj

Iznenadilo ga je Egvenino prisustvo na sastanku Mudrih, baš kao i Moirainino odsustvo, pošto je očekivao da ona sad tamo žari, pali i povlači konce u skladu sa svojim namerama. Međutim, ispostavilo se da je jedno proisteklo iz drugog. Novopridošle Mudre želele su da upoznaju jednu Aes Sedai koja je došla s Kar’a’karnom, ali Moiraina je, iako se već bila oporavila od Lečenja, rekla da nema vremena za njih, pa su zato izvukli Egvenu iz postelje.

Avijenda se smejala dok mu je to pričala. Bila je prisutna kada su Sorilea i Bair doslovno izvukle Egvenu iz šatora, dok je ova pokušavala da se u hodu obuče. „Doviknula sam joj je da će ovog puta morati zubima da kopa rupe u zemlji ako su je opet uhvatili u kakvom nedelu, a ona je bila toliko pospana da mi je poverovala. Toliko je počela da im se opire da je Sorilea na kraju počela da je ispituje šta je to uradila kad se toliko boji kazne. Da si samo mogao da joj vidiš lice.“ Toliko se zacenila od smeha da se zamalo prevrnula.

Asmodean ju je samo pogledao iskosa, ali s obzirom na to ko i šta je on zapravo, Rand nije mogao da dokuči zašto je ovaj to učinio. On je strpljivo sačekao da Avijenda povrati dah. Za Aijele je to bila tek mala šala. Doduše, on bi tako nešto pre očekivao od Meta nego od bilo koje žene, ali za Aijele je to ipak bila tek mala šala.

Kada se uspravila i otrla oči, on joj reče: „A šta je sa Šaidoima? Jesu li i njihove Mudre na tom večanju?“

Umesto odgovora samo se zakikotala i otpila gutljaj vina. Za nju je Šaido bio prošlost i nešto čime se više ne treba zamajavati. Bilo je na hiljade zarobljenika a novi su još uvek pristizali, pošto su tu i tamo još izbijale manje čarke. Međutim, nastavak priče mu se uopšte nije svideo. Dok se Han bavio s ona četiri klana, glavnina Kuladinovih snaga prešla je Gaelin i uspela da sa sobom povede i veći deo zarobljenih Kairhijenjana. Da sve bude gore, za sobom su porušili kamene mostove.

Nje se sve to nije ticalo, ali njega jeste. Desetine hiljada neprijatelja na drugoj obali, a on ne može da ih goni dok se ne sagrade novi mostovi. Čak je i za obična brvna bilo potrebno izvesno vreme. A on vremena nema.

I tek onda, kad je mislio da su završili razgovor, ona mu reče nešto što ga je nateralo da zaboravi i Šaidoe i nevolje koje su prouzrokovali. Kazala je to uzgred, kao nešto što je umalo zaboravila da pomene.

„Met ubio Kuladina?“, upitao ju je zaprepašćeno. „Met?“

„Da, to sam rekla.“ Izgovorila je to oštro, ali i pomalo neodlučno. Gledala ga je preko ruba čaše kao da je više zanima kako će on primiti tu novost nego veruje li joj ili ne.

Asmodean odsvira nekoliko tonova nekakve vojne koračnice. Harfa je zazvučala kao jeka doboša i truba. „Izgleda da je taj momak pun iznenađenja, baš kao i ti. Jedva čekam da jednog dana upoznam i trećeg, tog Perina.“ Rand odmahnu glavom. Znači, Met ipak nije uspeo da se otrgne privlačnoj sili između ta’verena. A možda je i to bilo deo Šare. Koje god objašnjenje da je ispravno, teško da je Met srećan zbog takvog razvoja događaja. On baš nikako da primi nauk. Pokušaš li da pobegneš, Šara će te vratiti natrag i to grubo ako zatreba. Zato trči putem koji ti Točak tka pa ćeš ponekad moći i sam da upravljaš svojim životom. Ponekad. Uz malo sreće, možda čak i više nego što očekuješ. Gledano na duže staze, naravno. Bilo kako bilo, sad kad je Kuladin mrtav, imao je važnijih briga no što su Met i Šaidoi.

Jedino što je video kroz vrata šatora – osim činjenice da je uveliko dan – bile su dve Device kako čuče s kopljima preko kolena. Čitavu noč i veći deo prepodneva bio je u nesvesti, a Samael nije pokušao ili nije uspeo da ga ponovo napadne.

Pazio je da čak i u mislima koristi upravo to ime, mada mu se jedno drugo neprestano motalo po glavi. Tel Džanin Elinzar. Ono nije bilo zapisano ni u jednoj knjizi u biblioteci u Tar Valonu, niti ga je ijedna legenda pominjala. Moiraina mu je rekla sve što Aes Sedai znaju o Izgubljenima, a i to je bilo tek malo više od seoskih legendi. Čak ga je i Asmodean iz nekih svojih razloga uvek pominjao kao Samaela. Mnogo pre no što je Rat Senke završen, Izgubljeni su prihvatili svoja nova imena kao simbol ponovnog rođenja Senke. Asmodean se uvek štrecao na pomen svog pravog imena – Džoar Adam Nesosin – i tvrdio je da je za tri hiljade godina pozaboravljao kako su se ostali nekada zvali.

Možda i nije imao pravog razloga da potiskuje ono što mu se vrzma po glavi – možda je to samo pokušaj da porekne stvarnost – ali Samaela neće zaboraviti. Platiće mu taj za svaku Devicu koju je ubio. Za svaku koju Rand nije uspeo da zaštiti.