Nebeski oganj

Prvo se zagledala u mokru mrlju kao da je i sama iznenađena, da bi odmah potom, ne ustajući, zabola pesnice u kukove i besno ga pogledala. „Dakle, Kar’a’karn bi da ide u grad, a ne može čestito ni da sedi. Rekla sam da ti moraš biti iznad ostalih, ali ipak si i dalje smrtnik.“

„Gde mi je odeća, Avijenda?“

„Ti si čovek od krvi i mesa!“

„Moja odeća?“

„Seti se svog toha, Rande al’Tore. Ako ja mogu da mislim na đi’e’toh, možeš i ti.“ To mu je zvučalo čudno, pošto bi pre sunce izašlo u ponoć no što bi Avijenda makar na trenutak prestala da misli na đi’e’toh.

„Ako nastaviš tako“, osmehnu joj se on, „pomisliću da ti je stalo do mene.“

Hteo je samo da se našali, pošto postoje samo dva načina da se s Avijendom izađe na kraj – šalom ili ravnodušnošću, dok je svaka rasprava kobna greška – i to prilično nevino, s obzirom da su proveli noč zajedno, ali njene se oči razrogačiše od besa. Cimnula je narukvicu od slonovače kao da hoče da je skine i gađa ga njome. „Kar’a’karn je toliko iznad ostalih da mu odeča nije potrebna“, reče prezrivo. „Ako hoče da ide, neka ide go! Hočeš da pozovem Sorileu i Bair? Ili možda Enailu, Somaru i Lamel?“

Sledio se. Od svih Devica koje su se prema njemu ophodile kao da je desetogodišnji dečkić, odabrala je tri najgore. Lamel je jednom otišla toliko daleko da mu je donela supu. Ta žena ni jaje nije umela da skuva, ali nije bila živa dok mu nije spremila supicu. „Zovi koga god hoćeš“, reče joj osorno, „ali ja sam Kar’a’karn i hoću da idem u grad.“ Uz malo sreće, pronaći će svoju odeću pre no što se ona vrati. Somara je bila otprilike njegove visine, a sada verovatno i jača od njega. Sad mu od Jedne moći nije bilo vajde, pošto ne bi mogao da prigrli saidin čak ni da se Samael pojavi pred njim, a kamoli da ga upotrebi.

Mirno mu je uzvratila pogled, a onda je podigla čašu s izgraviranim leopardima i ponovo ju je napunila vinom iz ulubljenog srebrnog ibrika. „Možeš da ideš samo ako uspeš da nađeš odeću i sam se obučeš“, reče mirno. „Ali pazi: ja idem s tobom i budem li smatrala da nisi dovoljno jak, vratićeš se ovamo pa makar te i Somara nosila u naručju.“

Gledao ju je kako se češka po laktu, raspoređuje suknje i otpija gutljaj vina. Odgrizla bi mu glavu kad bi joj ponovo pomenuo brak, ali s vremena na vreme ponašala se baš kao da su venčani. A u tim trenucima nije bila ništa bolja od Enaile ili Lamel u punom zamahu nadahnuća.

Mrmljajući sebi u bradu, čvršće se obmotao prekrivačem i otišao do svojih čizama. U njima je našao smotane čiste vunene čarape i to je bilo sve. Mogao bi da pozove gai’šaine, ali onda bi čitav logor znao šta se dešava. U sve bi se umešale i Device, tako da bi se na kraju postavilo pitanje da li je on Kar’a’karn, kojeg moraju da slušaju, ili samo običan muškarac po imenu Rand al’Tor. Tad mu za oko zape smotana prostirka u uglu šatora. Prostirke su uvek razmotane. U njoj je pronašao svoj mač i kaiš s kopčom u vidu Zmaja.

Avijenda je sklopljenih očiju pevušila nešto, tako da je izgledala kao da drema.

„To... ti neće biti potrebno.“ S tolikim je gađenjem to izgovorila da se nikad ne bi reklo da mu je ona donela taj mač.

„Kako to misliš?“ U šatoru je bilo još samo nekoliko kovčežića s intarzijama od sedefa, mesinganim ukrasima ili zlatnim listićima. Aijeli svoje stvari radije drže u zavežljajima. Ni u jednom nije bilo njegovih stvari. U jednom, čitavom obloženom zlatnim ukrasima u vidu čudnih ptica i životinja, našao je kožnu vrećicu iz koje se širio miris začina.

„Kuladin je mrtav, Rande al’Tore.“

On se na to trže i okrete se prema njoj. „Šta to pričaš?“ Zar joj je Lan rekao? Niko drugi ne zna. Ali zašto?

„Niko mi nije rekao, ako si to hteo da me pitaš. Dovoljno te dobro poznajem, Rande al’Tore.“

„Šta ti pada na pamet?“, procedi on. „Nema tu šta da se priča.“ Besno je tutnuo mač ispod miške i nastavio da traži. Avijenda je mirno pijuckala vino. Mogao se zakleti da to radi samo da bi čašom prikrila osmeh.

Divota. Tirskim lordovima klecaju kolena i kad ih Rand al’Tor samo pogleda, a Kairhijenjani mu nude presto. Najveća aijelska vojna sila koju je svet ikada video prešla je Zmajev zid po naređenju Kar’a’karna, poglavara nad poglavarima. Čitavi narodi drhte na sam pomen Ponovorođenog Zmaja. Narodi! A ako ne pronađe svoju odeću, on će morati da sedi tu i čeka dozvolu za izlaz, i to od gomile ženturača koje misle da sve bolje znaju od njega.

Potrazi je došao kraj kad je video da ispod Avijendine zadnjice viri zlatom vezeni crveni rukav njegovog kaputa. Sve vreme je sedela na njegovim stvarima. Ogorčeno je zaječala kad joj je zapovedio da ustane, ali ipak je to učinila. Konačno.

Kao i obično, gledala ga je dok se brije i oblači i bez ijedne reči mu je usmeravanjem zagrejala vodu – nije čak ni morao da je zamoli za to – ali tek pošto se treći put posekao i promrmljao nešto o hladnoj vodi. Istini za volju, više mu je smetalo što bi mogla da primeti koliko je zapravo slab. Živ se čovek na svašta navikne, pomislio je ogorčeno.