Nebeski oganj

Popločane ulice, dovoljno široke da njima uporedo ide bar tuce velikih kola, pružale su se pravo kao da su nožem prosečene i sve su se sekle pod pravim uglom. Brežuljci koji su se našli unutar gradskih zidina bili su zarubljeni i zaravnjeni u vidu nizova urednih terasa podgrađenih kamenom, tako da nisu izgledali ništa manje kao ljudskih ruku delo nego što su to bile kamene građevine strogih linija i oštrih uglova ili pak nedovršene kule okružene skelama. Ulice su vrvele od ljudi upalih obraza i tupih pogleda, okupljenih pod sklepanim nadstrešnicama od dasaka ili od stare ćebadi razapete na štapove, ili pak u grupicama na otvorenom. Osim gradskog življa, koji je nosio tamne boje, bilo je tu i onih iz Forgejta, prepoznatljivih po šarenoj odeći, kao i seljana i zemljoradnika u suknu. Čak su i skele bile dupke pune, toliko da su oni na najvišim ravnima izgledali majušno. Jedino po sredini ulice nije bilo nikoga dok su Rand i Device ulazili u grad, ali onda oduševljena svetina nagrnu prema njima.

A upravo ga je pogled na te ljude sneveselio. Onako odrpani i iscepani, natiskani kao ovce u premalom toru, oni su mu ipak klicali. Ni zamisliti nije mogao kako su saznali ko je on – osim ako nisu čuli kad je zapovednik straže ono viknuo – ali čitav se grad orio od klicanja dok su Device krčile put kroz svetinu. Graja je bila tolika da se nijedna reč nije razumela osim povremenog „gospodar Zmaj“, ali značenje je mogao lako naslutiti po roditeljima koji su podizali decu da ga vide, po šalovima i maramama kojima su mu mahali sa svakog prozora i po svima onima koji su raširenih ruku pokušavali da se proguraju između Devica.

Što od puste želje da dotaknu Randa, koja je očigledno nadjačala strah od Aijela, a što od pritiska stotina nadirućih tela, neki su uspeli da se promigolje do njega. Doduše, većina se prilepila za Asmodeana, pošto je zbog onolike čipke zaista izgledao kao plemić, a i valjda su očekivali da gospodar Zmaj mora biti stariji od momka u crvenom kaputu, ali to je ionako bilo potpuno svejedno. Ko god je uspeo da dotakne bilo čiju čizmu ili uzengiju – pa čak i Pevinovu – ozareno je izvikivao njegovo ime čak i dok su ga Device štitovima potiskivale natrag u svetinu.

Uz toliku graju – a i shodno činjenici da je zapovednik straže poslao glasnike – Mejlanov dolazak nije predstavljao nikakvo iznenađenje. Pratilo ga je desetak nižih plemića, a pedeset Branilaca Kamena krčilo mu je put držaljama svojih kopalja. Onako sedokos i žilav, odeven u fini svileni prugasti kaput s manžetnama od zelenog satena, visoki lord se u sedlu držao uspravno, ali bez napora, kao neko ko je naučio da jaše čim je prohodao. Nije se obazirao na znoj što mu se slivao niz lice, kao ni na činjenicu da bi njegovi pratioci mogli nekoga da ubiju. I jedno i drugo bile su tek sitne neprijatnosti, znojenje ipak za dlaku neprijatnije.

Našao se tu i Edorion, rumeni plemič koji je bio u Ejanrodu, sada mnogo mršaviji, pa je kaput s crvenim prugama takoreći visio na njemu. Osim njega, Rand je prepoznao još samo plećatog momka u zelenom – Rejmona – koji se često kockao s Metom u Kamenu. Ostali su uglavnom bili stariji. Niko nije obraćao ništa više pažnje na svetinu nego Mejlan. Među njima ne beše nijednog Kairhijenjanina.

Device se na Randov znak razmakoše da propuste Mejlana, ali ne pustiše više nikoga da priđe. Visoki lord je to primetio kad je već bilo kasno, na šta mu bes sevnu u očima. Često mu se to dešavalo otkako je Rand prvi put došao u Kamen Tira.

Dolaskom Tairenaca graja poče da jenjava, pa se svela na tihi žamor kad se Mejlan s konja ukočeno naklonio Randu. Avijendu je samo okrznuo pogledom i odlučio da se pravi da je ne primećuje, baš kao ni sve one Device oko njih. „Svetlost te obasjala, gospodaru. Dobro došao u Kairhijen. Izvinjavam se zbog ovih seljaka, ali nisam znao da dolaziš u grad, inače bih se postarao da ti ne smetaju. Hteo sam da ti priredim veličanstven doček, dostojan gospodara Zmaja.“

„Već sam dočekan“, odgovori Rand, na šta Mejlan zbunjeno trepnu.

„Kako ti kažeš, gospodaru“, dodao je nakon nekoliko trenutaka, očigledno ne shvatajući šta mu je Rand rekao. „Nadam se da ćeš poći sa mnom u kraljevsku palatu pošto sam ti pripremio malu čast. Bojim se da to zaista nije ništa posebno, pošto mi se nisi najavio, ali čak i ovako sam uveren da ćeš...“