Nebeski oganj

„Šta god da si pripremio, biće dovoljno“, prekide ga Rand, na šta mu se ovaj nakloni i uputi mu mlak, snishodljiv osmeh. Visoki je lord sad bio oličenje poniznosti, a za sat vremena će mu se obraćati kao nekome previše glupom da shvati ono što mu je pred nosom. Međutim, ispod svega toga stajahu jedino prezir i mržnja, za koje se nadao da se ne primećuju, iako mu pogled beše dovoljno rečit. Prezir zato što Rand nije pravi plemić – za njega su to bili samo oni koji su potekli iz plemićkih porodica – a mržnja zato što je pre Randovog dolaska imao neograničenu moć, s nekolicinom sebi ravnih i bez ikoga iznad sebe. Jedno je verovati da će se Zmajska Proročanstva obistiniti jednog dana, ali doživeti taj dan i umanjenje sopstvene moći bilo je nešto sasvim drugo.

Kad je Rand naložio Sulin da napravi tairenskim plemićima mesta iza Asmodeana i Pevina, nastade zabuna. Mejlan je bio rad da im Branioci ponovo krče put, ali Rand ih osorno posla iza Devica. Vojnici bespogovorno prihvatiše naređenje – jedino je njihov zapovednik s belom perjanicom odmahivao glavom – a visoki lord se samo kiselo osmehnu. Međutim, i taj mu se osmeh istopi kad svetina stade sama da se razmiče pred Devicama. Rand mu ne reče ni reč kada je to pripisao aijelskom čuvenju po zlu, ali je zato primetio zanimljivu pojedinost. Klicanje je prestalo kad su mu se Tairenci pridružili.

Kraljevska palata, tamna, četvrtasta i moćna, zauzimala je najveće brdo, u samom središtu grada. U stvari, ono se takoreći nije ni videlo od nebrojenih terasa i ravnih krovova pomoćnih zgrada. Visoki natkriveni balkoni i uski prozori nisu ublažavali strogost građevine ništa više od sivih stepenastih kula, raspoređenih u vidu koncentričnih, sve viših kvadrata. Ulica se nastavljala u širok prilaz kojim se stizalo do bronzane kapije i četvrtastog platoa, gde ih je čekao špalir od tairenskih kopljanika. I ovde su balkoni bili krcati ljudima.

Dolazak Devica izazvao je žamor među vojnicima, ali on je ubrzo zamro kad se začuše poklici: „Živeo Ponovorođeni Zmaj! Živeli gospodar Zmaj i Tir! Živeli gospodar Zmaj i visoki lord Mejlan!“ Neko bi možda po Mejlanovom izrazu lica pomislio da je sve to bilo potpuno spontano.

Čim je sjahao, pritrčaše mu sluge u crnom – prvi Kairhijenjani koje je Rand video u palati – s bogato ukrašenim zlatnim legenima i belim pamučnim ubrusima. Drugi prihvatiše uzde. Rand iskoristi umivanje i pranje ruku kao izgovor da pusti Avijendu da sama sjaše, inače bi verovatno oboje završili na popločanom podu.

Sulin je, ništa ga ne pitavši, odabrala dvadeset Devica da mu zajedno s njom budu pratnja u palati. S jedne strane bilo mu je drago što ih nije sve povela unutra, a s druge mu ne bi nimalo milo što su među njima i Enaila, Lamel i Somara. Kad je video kako ga njih tri gledaju – a posebno Lamel, vitka crvenokosa žena jakih vilica, gotovo dvadeset godina starija od Randa – samo je stisnuo zube i osmehnuo se. Sigurno je Avijenda nekako uspela da iza njegovih leđa došapne nešto Sulin i ostalima. Možda ne mogu da izađem na kraj s Devicama,

pomislio je dobacivši pamučni ubrus jednom slugi, ali nek sagorim ako bar jednu Aijelku ne naučim pameti!

U podnožju širokog sivog stepeništa čekali su ga ostali lordovi, svi u živopisnim svilenim kaputima sa satenskim prugama, i u čizmama okovanim srebrom. Bilo je očigledno da niko među njima nije znao da mu je Mejlan izašao u susret. Glavati Torean, neobično mlitav za toliko krupnog čoveka, uznemireno je šmrkao namirisanu maramicu. Guejam, koji je zbog bogato nauljene brade izgledao još ćelaviji no što je bio, stiskao je pesničetine veličine omanjih šunki i besno gledao Mejlana čak i dok se klanjao Randu. Simaanov je šiljati nos podrhtavao od besa, a plavooki Marakon – što je bilo retko u Tairenaca – toliko je stisnuo usnice da se gotovo uopšte nisu videle. Iako nije skidao osmeh s uskog lica, Hern nije prestajao da se nesvesno češe po uhu, što je činio kad god je ljut. Jedino vitki Arakome nije pokazivao nikakva osećanja, ali on je gotovo uvek dobro prikrivao svoj bes sve dok mu ne prekipi.

Randu je bilo drago što je tu. U sebi je zahvalio Moiraini na svim njenim savetima. Budalu je uvek lakše saplesti nego udariti, glasio je jedan od njih. Toplo je prihvatio Toreanovu dežmekastu ruku, potapšao Guejama po ramenu, osmehnuo se Hernu kao da mu je rod rođeni i nemo klimnuo Arakomeu, značajno ga pogledavši. Simaanu i Marakonu je uputio samo po kratak pogled, leden kao ribnjak usred zime.