Nebeski oganj

To je bilo dovoljno za početak, a sada je mogao da se prepusti promatranju njihovih nemirnih pogleda i lica koja su se zategla od grozničavog razmišljanja. Čitavih su svojih života igrali Daes Dae’mar – Igru kuća – a život među Kairhijenjanima, koji su od jedne podignute obrve ili običnog nakašljavanja umeli čitavu knjigu da napišu, samo im je izoštrio čula. Iako je svaki znao da Rand nema razloga da se baš premu njemu prijateljski ophodi, sigurno nije mogao da se ne zapita nije li svrha te srdačnosti da se prikrije tajni znak upućen nekom drugom. Simaan i Marakon izgledali su najnespokojnije, ali ostalima su baš oni bili najsumnjiviji. Možda je Randova hladnoća bila samo varka. A možda je on baš i hteo da oni to pomisle.

Pomislio je kako bi Moiraina sad sigurno bila ponosna na njega, kao i Tom Merilin. Čak i ako nijedan od ove sedmorice trenutno ne kuje nikakvu zaveru protiv njega – verovatno ni Met ne bi smeo da se opkladi u tako nešto – ljudi na njihovom položaju i te kako su u mogućnosti da ga potajno ometu u njegovim naumima, a ovi bi to mogli da urade i iz puste navike, a ne s nekom svrhom. A možda su to već i učinili. Sad ih je izbacio iz ravnoteže. Ako tako nastavi, biće prezauzeti držanjem ostalih na oku, kao i strahom da neko njima to ne radi, pa ga neće dirati. Možda čak i počnu da rade šta im se kaže, bez iznalaženja stotinu razloga da ne bude po njegovom. Dobro, takvo bi se očekivanje ipak moralo smatrati alavim.

Zadovoljstvo mu minu kad je video Asmodeanov podrugljivi osmeh. Još je gori bio Avijendin upitni pogled. Bila je u Kamenu Tira i zna ko su ti ljudi i zašto ih je poslao ovamo. Činim ono što moram, pomislio je ogorčeno i poželeo da to bar malo manje zvuči kao pravdanje.

„Uđimo“, reče, mada malo oštrije no što je hteo, na šta sedmorica lordova poskočiše kao da ih je to podsetilo ko i šta je on.

Osim Mejlana, koji je išao na čelu povorke, svako je hteo da mu bude što bliži, ali u tome su ih sprečile Device, koje su oko njega napravile neprobojni krug, tako da su lordovi završili na začelju, s Asmodeanom i plemićima nižeg ranga. Avijenda je, naravno, išla tik uz njega, Sulin s druge strane, a Somara, Lamel i Enaila odmah iza njih, toliko blizu da su ga mogle dohvatiti rukom. Optužujuće je pogledao Avijendu, a ona samo izvi obrve i to toliko upitno da je zamalo poverovao kako ona nema ništa s tim. Zamalo.

U hodnicima nije bilo nikog osim posluge koja se gotovo presamićivala u dubokom klanjanju, ali tek kad su ušli u Dvoranu sunca shvatio je da kairhijensko plemstvo ipak nije izbačeno iz palate.

„Ulazi Ponovorođeni Zmaj“, objavio je belokosi čovek koji je stajao na vratima ukrašenim zlatnim izlazećim suncem. Crveni kaput sa šest izvezenih plavih zvezda, pomalo preveliki posle nedaća kroz koje je grad prošao, bio je obeležje domostrojitelja Mejlanove kuće. „Pozdravite gospodara Zmaja Randa al’Tora! Živeo gospodar Zmaj!“

Istog trena, dvorana s petnaest metara visokom tavanicom zaobljenih uglova zaori se od klicanja. „Živeo gospodar Zmaj Rand al’Tor! Slava gospodaru Zmaju! Svetlost neka obasja gospodara Zmaja!“ Muk koji je potom usledio bio je prosto zaglušujući.

Između masivnih mermernih stubova, prošaranih tamnoplavim, gotovo crnim žilama, bilo je više Tairenaca no što je Rand očekivao. Dočekali su ga redovi i redovi lordova i dama u njihovoj najboljoj odeći. Bilo ih je sa šiljatim plišanim kapama i u kaputima s bogatim prugastim rukavima, u haljinama živih boja, s čipkanim nabranim okovratnicima, ili pak s bogato izvezenim kapicama s našivenim biserima i sitnim draguljima.

U pozadini je stajalo kairhijensko plemstvo u tamnim haljinama i kaputićima dugim do iznad kolena, ukrašenim jedino živopisnim prugama na prsima. Što je više pruga u bojama Kuće iz koje potiču, to je viši rang njihovog nosioca, ali čak su i oni išarani od okovratnika do struka, pa čak i niže, listom stajali iza tairenskih plemića očigledno mnogo nižeg položaja, odevenih u sukno a ne svilu, i s vezom od običnog žutog konca umesto zlatnih žica.

Tairenci su ga gledali upitno ili zabrinuto, ali zato su lica Kairhijenjana bila kao isklesana od leda. Nije se moglo odrediti ko kliče a ko ne, ali Randu se ipak činilo da graja potiče uglavnom iz prednjih redova.

„Mnogi su radi da vam služe“, promrmlja Mejlan kad pođoše preko poda s mozaikom u vidu velikog zlatnog sunca na plavoj pozadini. Začu se šum tkanine kad svi počeše da se klanjaju.

Rand samo progunđa nešto sebi u bradu. Oni radi da mu služe? I bez Moiraine je znao da su se mnogi plemići nadali posedima koji će se dobiti rasparčavanjem Kairhijena, kao i da su Mejlan i ostala šestorica sigurno već nagovestili – ako ne i obećali – ko će šta dobiti.

Na drugom kraju dvorane, na širokom postolju od tamnoplavog mermera, stajao je Sunčani presto. Čak je i on svedočio o kairhijenskoj uzdržanosti. Uprkos žutoj svili i pozlati, velika naslonjača kao da je sva bila u uspravnim linijama, s izuzetkom velikog izlazećeg sunca nad glavom vladara.