Nebeski oganj

Ona se samo široko nasmeši, pa reče šta je imala. Konačno je uspela da ga natera da je pogleda. Ili bar nešto nalik tome.

Istini za volju, Neres baš i nije imao mnogo izbora. Vlastima u Boandi nije mogao da se žali, a pošto je ionako mogao da plovi samo nizvodno, odgovarala mu je svaka svota koju mu Ninaeva ponudi. I tako se Rečna guja ponovo odlepi od obale i krenu ka Ebou Daru, s tim što će pre toga još jednom pristati, ali Ninaeva je odbijala da mu kaže gde pre nego što Boanda ostane daleko iza njih.

„Salidar!“, zaječao je, gledajući preko Ninaevine glave. „Pa tamo nema nikoga još od Rata Belih plaštova. Samo bi luda žena poželela da se iskrca u Salidaru.“

Iako nasmešena, Ninaeva je bila toliko ljuta da bi lako mogla da prigrli Izvor. Neres riknu, pa poče da pljeska po vratu i butinama. „Obadi baš umeju da podivljaju u ovo doba godine“, saosećajno će ona. Birgita prasnu u smeh još pre nego što su prešle pola palube.

Dok je stajala na pramcu, Ninaevi se ote uzdah kad Elejna poče da ponovo usmerava vetar, na šta Rečna guja uplovi u jaku struju koja je poticala od Boerna. Mogla je da jede jedino crvenu mirodiju, ali ne bi je bilo briga čak i da pre Salidara ostane bez nje. Putovanje se bližilo kraju i sad je mogla mirne duše da prizna da su se sve njene muke isplatile. Naravno, bilo je i teških trenutaka i to ne samo zbog Elejninog i Birgitinog poganog jezika.

Dok je te večeri Elejna zevala u kapetanovoj stolici, a Birgita stajala naslonjena vrata, glavom dodirujući nisku tavanicu, Ninaeva leže na krevet i uze vijugavi kameni prsten. Kabinu je osvetljavala jedino zarđala viseća uljana svetiljka, koja je pri tom ispuštala začuđujuće prijatan miris. Možda je i Neresu ipak smetao zadah vina i buđi. Ako je i bila pomalo razmetljiva dok je utiskivala prsten između dojki – a vodila je računa da one dve vide da joj on dodiruje kožu – imala je i zašto. Nije dala da je zavara to što su se ove dve nekoliko sati pretvarale da se razumno ponašaju.

U Srcu Kamena bilo je isto kao i uvek – bleda svetlost dopirala je odasvuda i niotkuda, kristalni mač Kalandor i dalje je stajao zabijen u kameni pod ispod velike kupole, a nizovi golemih uglačanih stubova gubili su se u senci. A bio je tu i onaj osećaj da je neko posmatra, potpuno uobičajen u Tel’aran’riodu. Ninaeva je jedva odolevala iskušenju da pobegne odatle, ili pak da se da u mahnitu potragu oko stubova. Na kraju je stala nedaleko od Kalandora i počela da polako broji do hiljadu, zastajući posle svake stotine da pozove Egvenu.

Istini za volju, jedino je to i mogla. Od umešnosti kojom se toliko ponosila nije bilo ni traga. Odeća joj je treperila od brige zbog Mogedijen, Egvene, Randa i Lana. Vunena haljina iz Dveju Reka za tili čas se pretvorila u zaštitnički ogrtač s kapuljačom, koji se preobrati u odeždu Belih plaštova, a ova u crvenu svilenu haljinu – i to još providnu! – a ona u još deblji ogrtač koji je... Imala je utisak da joj se i lice menja. U jednom joj trenutku ruke postadoše tamnije od Džuilinovih. Ako je Mogedijen ne prepozna, možda će...

„Egvena!“ Njen promukli povik odjeknu još jednom među stubovima i Ninaeva poče da odbrojava novu stotinu. U dvorani i dalje nije bilo nikog drugog. Poželevši da oseća više žaljenja nego olakšanja što odlazi, napustila je svet snova...

...i ponovo se obrela u krevetu, s prstenom na kožnoj uzici u rukama. Gledala je debele grede na tavanici i slušala škripu broda koji je jurio kroz noć.

„Je li došla?“ upita Elejna. „Kratko si bila tamo, ali...“

„Smučilo mi se da se plašim“, na to će Ninaeva, ne odvajajući pogled od greda. „Smučilo mi se da budem ku-ku-kukavica.“ Poslednje reći izgubiše joj se u suzama koje nije mogla ni da zaustavi ni da prikrije, ma koliko trljala oči.

Elejna se odmah stvori kraj nje i stade da je grli i gladi je po kosi, a odmah potom priskoči i Birgita, koja joj prisloni mokru krpu na potiljak. Pustile su je da se isplače, neprestano joj ponavljajući da ona nije kukavica.

„Kad bih mislila da mi je Mogedijen za petama“, na kraju reče Birgita, „ja bih pobegla. Kad ne bih imala nigde drugde da se sakrijem nego u krtičnjaku, zavukla bih se unutra i tako sklupčana sačekala da ona ode. Isto tako se ne bih kačila ni sa Serandininim s’reditima, ali to nije kukavičluk. Moraš sama odabrati vreme i mesto koje ti odgovara i napasti je kad se najmanje bude nadala. Osvetiću joj se čim budem imala priliku, ali neću da srljam kao budala.“

To baš i nije bilo ono što je Ninaeva želela da čuje, ali njene suze i njihove reči utehe otvorile su još jedna vrata u bodljikavoj živici što je izrasla između njih.

„Dokazaću ti da nisi kukavica“, reče Elejna, pa s police uze onu kutijicu od tamnog drveta i iz nje izvadi gvozdeni disk s ugraviranom spiralom. „Zajedno ćemo tamo.“

E, tek to nije želela da čuje, ali više nije mogla nazad – ne sada, kad su joj rekle da nije kukavica. I tako odoše zajedno.