Nebeski oganj

Naučio je da sledi tragove još kao dečak, i nije mu bilo teško da ih pročita. Tri ili četiri Psomraka prošla su tim putem. Prilazili su dovratku, kako se činilo, jedan po jedan – tragovi šapa skoro da su se preklapali. Da li ih je zadržala mreža ispletena oko sobe? Ili su jednostavno poslani da pogledaju i dojave? Mučna je bila pomisao da čak i pasji skotovi Senke imaju toliko pameti. Opet, Mirdraali su kao uhode koristili i gavranove, pacove i druge životinje vezane za smrt. Aijeli su ih nazivali Očima Senke.

Pažljivo je usmerio tokove Zemlje i izgladio utisnute tragove u popločanom podu; pratio ih je sve do pustih ulica obavijenih noćnom tamom, sto koračaja od visoke zgrade. Ujutru će svako moći da vidi da se tragovi završavaju baš tu, i niko neće ni posumnjati da su Psomraci bili u blizini Asmodeana. Psomracima nikako ne bi mogao biti zanimljiv običan zabavljač kao što je Jasin Natael.

Verovatno su do sada sve Device u gradu već budne; pod Krovom Devica svakako nije bilo spavanja. Otvorio je još jedne dveri na ulici, kročio u tamu crnju od noći i pustio da ga disk ponese natrag u njegovu sobu. Zapitao se zašto je izabrao baš taj drevni simbol – to je, nesvesno, bio njegov izbor; prethodno mu je služio i odvaljeni stepenik ili komad poda. I Psomraci su nakratko ustuknuli pred tim znakom. Pod tim znamenjem osvajač će biti.

Našao se u mrklom mraku svoje spavaće sobe, pa usmeri da upali svetiljke; međutim, nije ispuštao saidin. Ponovo ga je usmerio, pažljivo, kako ne bi pokrenuo neke od sopstvenih zamki, i uklonio deo zida. U zidu se ukazala niša koju je sam izdubio.

U malom udubljenu krile su se dve figurice visoke po jednu stopu – muškarac i žena, oboje u lepršavim haljinama, smirenih lica. Obe su iznad glave držale kristalnu kuglu. Čak je i Asmodeana slagao o njima.

Postojali su angreali, poput oblog čovečuljka u Randovom džepu, i sa’angreali nalik Kalandoru, osmišljeni da onima što se njima posluže pružaju više moći nego angreali. Obe vrste behu veoma retke i Aes Sedai su ih silno cenile, iako su raspoznavale samo predmete predviđene za žene i saidar. Ove dve figure bile su nešto drugačije, ne toliko retke, ali podjednako vredne. Ter angreali nisu stvarani da propuštaju veću količinu Moći, već da je koriste na drugačije načine. Aes Sedai nisu znale tačnu primenu čak ni ter’angrealima čuvanim u Beloj kuli; neke od njih su koristile i ne znajući jesu li im pogodile pravu svrhu. Rand je dobro znao svrhu ova dva ter’angreala.

Muška figura bila je povezana sa svojom divovskom kopijom, najmoćnijim muškim sa’angrealom koji je ikada stvoren, iako se nalazio s druge strane Aritskog okeana. Izgrađen je odmah pošto je tamnica Mračnoga iznova zapečaćena – Otkud to znam? – i skriven pre nego što su s uma skrenuli muški Aes Sedai mogli da ga pronađu. Ženska figura činila je isto to za svoje korisnice – pripajala se ogromnoj statui žene, za koju se nadao da je još uvek potpuno zakopana u Kairhijenu. Uz toliku moć... Moiraina je govorila da smrt ne može biti Izlečena.

Neželjeno, uprkos njegovoj volji, vratiše mu se sećanja na trenutak kada se poslednji put usudio da stegne Kalandor, i prizori okružiše Prazninu.

Beživotno telo tamnokose devojčice, razrogačenih očiju prikovanih za tavanicu, s tamnom krvavom mrljom na grudima, gde ju je neki Trolok proburazio.

Moč je bila u njemu. Kalandor je plamteo, sjedinjavao ga s njom. Usmeravao ju je, ulivao je u detinje telo; tragao je, mučio se, posrtao; devojčica se uspravila na noge, neprirodno ukočenih udova.

„Ne smeš to, Rande!“, vrisnula je Moiraina. „Ne smeš!“ Da diše. Mora da diše. Grudi su joj udahnule i izdahnule. Srce. Mora da kuca. Več zgusnuta tamna krv pokuljala je iz rane na prsima. Živi, spaljena da si!, urlao je njegov um. Nisam hteo da zakasnim! Njene zamućene oči bile su uperene u njega, nesvesne Moči s druge strane. Beživotne. Suze mu se same proliše niz obraze.