Nebeski oganj

Grubo je odgurnuo sećanje; zabolelo ga je, iako je bio u ljušturi Praznine. S takvom Moći... s takvom Moći ne može biti uračunljiv. „Ti nisi Tvorac“, kazala mu je Moiraina nad telom tog deteta. Ali kada je jednom koristio samo polovinu moći muške statue, pomerao je planine. Bio je uveren da bi čak i s daleko manje snage, ne koristeći ništa do Kalandora, mogao zaokrenuti Točak unazad i vratiti život mrtvom detetu. Nije samo Jedna moć bila zavodljiva, već i sila koju je Moć pružala. Trebalo je da uništi obe figurice. Umesto toga, iznova je istkao niti i ponovo pripremio zamke.

„Šta to radiš?“, začu se ženski glas, u samom času kada je zid naizgled ponovo postao ceo.

Užurbano je odložio niti, i čvor u kome su ležala smrtonosna iznenađenja, pa povuče još Moći u sebe i okrenu se.

U poređenju s Lanfear i njenim srebrno-belim ruhom, Elejna, Min i Avijenda izgledale su neugledno. Već je prvi pogled na njene tamne oči bio dovoljan da kupi dušu svakog muškarca. Kada ju je ugledao, želudac mu se zgrčio kao da će povratiti.

„Šta hoćeš?“, ljutito je upitao. Jednom je uspeo da odvoji Egvenu i Elejnu od Istinskog izvora u isti mah, ali nije se sećao kako. Dok god Lanfear dodiruje Izvor, veći su mu izgledi da zarobi vetar nego nju. Samo jedan blesak kobne vatre... To mu je nemoguće. Bilaje jedna od Izgubljenih, ali stao je čim se prisetio prizora odrubljene ženske glave što se kotrlja po zemlji.

„Imaš dve statue“, konačno je prozborila. „Čini mi se da sam nazrela... Jedna je žena, zar ne?“ Od njenog osmeha čoveku je moglo prepući srce a da opet bude zahvalan. „Počinješ da razmatraš moj predlog, zar ne? Ako se ujedinimo s njima, ostali Izgubljeni klečaće pod nama. Mogli bismo zameniti i samog Velikog gospodara, ili izazvati Tvorca. Mi...“

„Oduvek si bila previše nadobudna, Mijerin.“ Sopstveni glas mu je škripao u ušima. „Šta misliš, zašto sam ti okrenuo leđa? Ne zbog Ilijene, ma šta ti verovala. Isekao sam te iz svog srca davno pre nego što sam nju upoznao. Ti si sazdana iz samog slavoljublja. Ničega drugog u tebi nema, ništa sem Moći nikad nisi želela. Gadiš mi se!“

Zurila je u njega, grčeči dlanove na stomaku; oči su joj delovale još krupnije nego inače. „Grendal je rekla...“, zaustila je, slabašnim glasom. Progutala je pljuvačku, pa ponovo progovori; „Lijuse Terine? Volim te, Lijuse Terine. Uvek sam te volela, i uvek ću. Ti to znaš. Svakako znaš!“

Randovo lice bilo je poput kamena; nadao se da se na njemu ne vidi koliko je i sam zaprepašćen. Pojma nije imao odakle su mu navirale te reči, ali činilo mu se da ih se odnekud seća. Zamućeno sećanje iz prastarih dana. Ja nisam Lijus Terin Telamon! „Ja sam Rand al’Tor!“ planuo je.

„Naravno da jesi.“ Odmerila ga je, pa klimnu glavom sama za sebe. Povratila joj se hladna opuštenost. „Naravno. Asmodean ti je pripovedao o Ratu Moći, i o meni. On laže. Zaista si me voleo. Sve dok te ona žutokosa razvratnica Ilijena nije preotela.“ U jednom trenutku, lice joj je postalo maska grča i gneva; nije bio siguran da je i sama bila svesna toga. „Zar ne znaš da je Asmodean odrezao sopstvenu majku? To je ono što danas zovu umirivanjem. Odrezao ju je od Izvora i pustio Mirdraale da uguše njene krike i odnesu je. Zar možeš verovati takvom čoveku?“

Rand se glasno nasmeja. „Kada sam ga uhvatio, pomogla si da postane moj zarobljenik, da bi me učio. Sada kažeš da mu ne mogu verovati?“

„Učenju možeš“, prezrivo je frknula. „Uložiće trud zato što zna da mu nema rastavljanja od tebe. Čak i ako bi ubedio ostale da je bio običan zarobljenik, rastrgli bi ga – i on to zna. Takva je ponekad sudbina najslabijih pasa u čoporu. Osim toga, povremeno posmatram njegove snove. Sanja o tvojoj pobedi nad Velikim gospodarem, i sanja da će podeliti slavu s tobom. Ponekad sneva i o meni.“ Njen osmeh je govorio da su njoj ti snovi ugodniji nego njemu. „Ali pokušaće da te preusmeri protiv mene.“

„Zašto si ovde?“ razdraženo je upitao. Da ga preusmeri protiv nje? Bez sumnje je i sada bila puna Moći, spremna da ga okruži štitom čim bi pomislila da nešto smera. Činila je to i ranije, s ponižavajućom lakoćom.

„Volim kada si takav. Ponosan i drzak, svestan svoje snage.“

Nekada je govorila kako joj se dopada njegova nesigurnost – kako je Lijus Terin bio previše osoran. „Zašto si došla?“

„Rafhin je večeras poslao Psomrake na tebe“, staloženo mu je odgovorila, položivši ruke na struk. „Došla bih ti u pomoć i ranije, ali još ne smem da otkrijem ostalima da sam na tvojoj strani.“

Na njegovoj strani. Jedna Izgubljena zaljubljena je u njega – ili pre u čoveka starog tri hiljade godina koji je živeo u njemu – i jedina joj je želja da on poda dušu Senki i zavlada svetom rame uz rame s njom. Ili barem jedan prag ispod nje. Želela je i da zamene Mračnoga i samog Tvorca. Zar je potpuno izgubila um? Ili je možda moć ogromnih sa’angreala zaista silna kao što ona tvrdi? Nije želeo da okreće misli u tom pravcu.