Nebeski oganj

Ulice Mardesina behu popločane granitnim pločama, izlizanim mnogim pokolenjima nogu i kolskih točkova, a sve građevine bile su napravljene od cigle ili kamena. Međutim, mnoge su kuće i radnje zvrjale prazne, poneke čak i širom otvorenih vrata, tako da se videla opustošena unutrašnjost. Ninaeva je videla tri kovačnice, od kojih dve napuštene a u trećoj kovača kako kraj ugašenog ognjišta bezvoljno ulji svoje alatke. Prozori na jednoj gostionici sa škriljčanim krovom behu polomljeni, a ispred nje je grupa mrzovoljnih muškaraca sedela na klupama. U dvorištu druge stajala je prašnjava kočija s usamljenom kokoši ugneždenom na kočijaškom mestu, a vrata staje behu napola izvaljena iz šarki. Unutra je neko svirao biternu, i to melodiju koja je podsećala na Čapljin let, ali potpuno potišteno. Vrata treće gostionice behu zamandaljena dvema ukrštenim grubim daskama.

Ulice behu pune ljudi, ali svi su se, pritisnuti žegom, kretali bezvoljno. Po otupelim im se licima videlo da su izašli samo iz navike. Žene su uglavnom nosile duboke kape koje su im gotovo potpuno skrivale lica i haljine iskrzanih poruba, a nemalo je muškaraca imalo izlizane revere i rukave na svojim do kolena dugim kaputima.

Zaista je bilo dosta Belih plaštova na ulicama – ne baš kao što je Tom to predstavio, ali ipak dovoljno. Ninaevi bi zastao dah čim uhvati pogled nekog muškarca u besprekornom ogrtaču i bleštavom oklopu. Znala je da ne koristi Moć ni izbliza dovoljno dugo da joj lice poprimi bezvremenost kao kod Aes Sedai, ali za te ljude je ona ipak veštica iz Tar Valona i zločinac, i ubili bi je ako samo posumnjaju da ima ikakve veze s Belom kulom. Dok su žustrim koracima prolazili kroz svetinu, naizgled uopšte ne primećujući bedu koja ih okružuje, ljudi su im se s poštovanjem sklanjali s puta, da bi im zauzvrat bilo udeljeno kratko klimanje glavom ili krut pozdrav: „Idi pod Svetlošću.“

Trudeći se koliko je god mogla da ne obraća pažnju na Decu Svetla, uputila se s Elejnom u potragu za svežim povrćem, ali do vremena kad je sunce doseglo zenit i poput plamteče zlatne lopte počelo da prži kroz tanku koprenu oblaka, obišle su obe obale i uspele da kupe samo nešto malo graška, vezu sićušnih rotkvica, nekoliko zelenih krušaka i korpu u kojoj su sve to nosile. Možda Tom nije lagao. U to doba godine, tezge bi trebalo da su prepune poljoprivrednih proizvoda, ali su njih dve videle jedino gomile krompira i repe koja je pamtila i bolja vremena. Setivši se onolikih napuštenih imanja što su ih videli dok su dolazili u grad, Ninaeva se zapita kako će ti ljudi prezimiti. Nastavila je da hoda.

Nad vratima jedne krojačke radnje visio je naopako obešen buket nečega što je podsećalo na žutilovku. Stabljike sićušnih cvetova bile su čitavom dužinom uvezane belom trakom pa ukrašene žutom. To je izgledalo kao neuspešan pokušaj neke žene da u teška vremena napravi nešto veselo. Međutim, Ninaeva je bila sigurna da je posredi nešto sasvim drugo.

Zastala je kraj napuštene radnje nad čijim se vratima još klatila tabla s rezbarskim nožem i počela da se pretvara kako pokušava da izbaci kamen iz cipele, sve vreme potajno posmatrajuči krojačku radnju. Vrata su bila otvorena, a mali izlozi prepuni raznobojnih truba platna, ali niti je iko ulazio unutra niti izlazio.

„Zar ne možeš da ga nađeš, Ninaeva? Izuj cipelu.“

Ninaeva trže glavom. Gotovo je bila zaboravila da je i Elejna tu. Niko nije obraćao pažnju na njih, niti je iko bio dovoljno blizu da ih čuje. Svejedno je govorila u pola glasa. „Onaj buket žutilovke nad vratima krojačke radnje. To je znak Žutog ađaha, i to znak za uzbunu koji koriste njihove doušnice.“

Nije morala da upozori Elejnu da ne gleda tamo. Devojčine oči jedva da su i okrznule krojačku radnju. „Jesi li sigurna?“ upita tiho. „Otkud znaš?“

„Naravno da sam sigurna. Sve je kako treba. Tu je i žuta traka izdeljena na tri jednaka dela.“ Zastala je da duboko udahne. Ako nije u potpunoj zabludi, taj beznačajni buketić ima mnogo dublje značenje. Ali ako jeste, onda pravi budalu od sebe, a to mrzi više nego išta. „Dosta sam razgovarala sa Žutima u Kuli.“ Osnovna svrha Žutog ađaha jeste Lečenje. Doduše, Žute sestre ne mare mnogo za lekovito bilje, ali onome ko se isceliteljstvom bavi pomoću Moći ono nije ni potrebno. „Jedna mi je to rekla. Nije smatrala da time čini prekršaj pošto je verovala da ću se opredeliti za Žute. Osim toga, taj znak nije upotrebljen već gotovo tri stotine godina. Elejna, svega po nekoliko žena u svakom ađahu zna ko su im doušnice, ali ovako uvezano i obešeno žuto cveće znak je svakoj Žutoj sestri da je jedna od njih tu i da ima poruku, i to toliko hitnu da se zbog nje vredi izložiti opasnosti od razotkrivanja.“

„Kako da saznamo o čemu je reč?“

Ninaevi se to dopalo. Nije rekla: „Šta sad da radimo?“ Ta cura nije mekušac.

„Samo me prati“, reče, pa čvrsto zgrabi korpu i uspravi se. Nadala se da se seća svega što joj je Šemerin pričala. Nadala se i da joj je Šemerin sve ispričala. Ta debeljuškasta Žuta mogla je i postavljati zamke za Aes Sedai.