Nebeski oganj

Ponovo se peščani sat ispraznio a da Lusi nije došla. Elejna je opet uspela da odigne ruku. A onda i glavu! Nema veze što je odmah potom ponovo klonula. Čula je Ninaevu kako nešto mrmlja sebi u brada, ali je sad mogla da razume većinu reći.

Vrata se još jednom širom otvoriše. Elejna okrenu glavu ne bi li ojađeno pogledala ka njima – i zinu. Tom Merilin je stajao kao junak iz neke njegove legende, jednom rukom držeći unezverenu Lusi za vrat, a drugom nož. Elejna se oduševljeno nasmeja, mada je to više ličilo na kreštanje.

On grubo gurnu devojku u ugao. „Da se nisi makla odatle, inače ću na tvojoj koži da oštrim nož!“ U dva koraka se našao kraj Elejne i zagladio joj kosu unazad. Lice mu beše ophrvano brigom. „Šta si im to dala, devojko? Reci mi, inače ću...“

„Nije ona“, promrmlja Ninaeva. „Druga. Otišla. Digni me. Moram hodam.“

Tom se preko volje odmače – ili se bar tako Elejni učinilo. Još jednom je zapretio Lusi nožem, iako se ona već bila šćućurila kao da ne namerava nikad ponovo da se pomeri, a onda ga za tren oka ponovo sakrio u rukav. Pomogao je Ninaevi da ustane pa krenuo da je šeta uzduž i popreko onih nekoliko koraka koliko je sobičak dopuštao. Ona je, svom težinom oslonjena na njega, vukla noge.

„Drago mi je što vas u zamku nije uhvatila ova preplašena mačkica ovde“, reče on. „Da je to bila ona, sad bih je...“ Odmahnuo je glavom. Ne bi mislio o njima ništa bolje ni kad bi mu Ninaeva rekla istinu, a Elejni tako nešto sigurno nije bilo ni nakraj pameti. „Uhvatio sam je kako juri uz stepenice, toliko isprepadana da me nije ni čula. Šteta što je ta druga promakla Džuilinu. Hoće li dovesti i ostale?“

Elejna se preturi na bok. „Ne bih rekla, Tome“, promumlala je. „Ne sme dopustiti... da previše ljudi... sazna ko je ona.“ Uskoro će moći i da sedne. Devojka se trže i kao da pokuša da se stopi sa zidom. „Beli plastovi bi je... smaknuli dok trepneš... baš kao i nas.“ ,

„Džuilin?“, upita Ninaeva. Glava joj je podrhtavala dok je pogledom streljala zabavljača. To joj nije smetalo da govori. „Rekoh li ja vama dvojici da ostanete kod kola?“

Tom ljutito dunu kroz brkove. „Rekla si nam da se pobrinemo za namirnice, za šta baš i nisu potrebna dva muškarca. Džuilin je pošao za vama, a kad se nijedno od vas troje nije vratilo, ja sam pošao za njim.“ Ponovo šmrknu. „Bio je spreman da sam uđe ovamo za vama, pa makar tu bilo i deset ljudi. Sad vezuje Šunjala iza kuće. Dobro je da sam dojahao ovamo, pošto mi se čini da bismo vas bez konja teško izvukli odavde.“

Elejna jedva uspe da, vukući se po prekrivaču, nekako sedne, međutim napor da ustane zamalo ju je ponovo oborio na krevet. Saidar joj je i dalje bio izvan domašaja i činilo joj se da umesto glave ima perjani jastuk. Ninaeva je već bila malo očvrsnula i počela je da odiže stopala od poda, ali se i dalje držala Toma.

Nekoliko minuta kasnije ušao je Džuilin i uveo gazdaricu Makuru, držeći joj vršak bodeža tik uz telo. „Ušla je u zadnje dvorište. Mislila je da sam lopov. Učinilo mi se najpametnijim da je dovedem ovamo.“

Krojačica je, videvši ih, toliko prebledela da su joj oči sad izgledale još tamnije i kao da će joj svakog časa iskočiti iz glave. Nije prestajala da olizuje usne i poravnava haljinu, ali i da merka Džuilinov bodež, kao da se pita da li da pokuša da pobegne. Najviše je, međutim, buljila u Elejnu i Ninaevu. Prosto se nije znalo hoće li briznuti u plač ili se onesvestiti.

„Smesti je tamo“, reče Ninaeva pa pokaza ka uglu u kome je Lusi i dalje grlila kolena i drhtala, „pa pomozi Elejni. Nikada nisam čula za taj dvokoren, ali izgleda da njegovo dejstvo brže prolazi kad se hoda.“

Džuilin nožem pokaza ka uglu sobe, a gazdarica Makura hitro ode tamo i sede kraj Lusi, ne prestajući da unezvereno olizuje usne. „Ni... nikada vam ovo ne bih učinila... ali naređeno mi je. Morate da me razumete. Samo sam izvršavala naređenje.“

Džuilin nežno pomože Elejni da ustane, pa počeše da šetaju po sobičku, mimoilazeći se s drugim parom. Želela je da Tom bude s njom. Džuilinova ruka oko pasa bila joj je predobro poznata.

„Čije naređenje?“, dreknu Ninaeva. „Kome u Kuli odgovaraš?“

Krojačica je izgledala kao da će umreti, ali ipak je tvrdoglavo ćutala.

„Ako odmah ne progovoriš“, na to će Ninaeva podrugljivo, „prepustiću te Džuilinu. On je tairenski hvatač lopova i ume da izvuče priznanje jednako dobro kao Ispitivač Belih plaštova. Jesam li u pravu, Džuiline?“

„Daj mi samo parče konopca da je vežem“, reče on, pa se toliko opako isceri da je Elejna poželela da se odmakne od njega, „i krpu da joj zapušim usta dok ne bude spremna da priča, a trebaće mi i ulje i so...“ Zakikotao se tako da se Elejni krv sledila u žilama. „Progovoriće ta i te kako.“ Gazdarica Makura se ukočeno pribila uza zid i nemo buljila u Džuilina. Lusi ga je gledala kao da se upravo preobrazio u dva i po metra visokog Troloka s rogovima.

„Neka ti bude“, reče Ninaeva. „Džuiline, u kuhinji ćeš naći sve što ti treba.“ Elejna zapanjeno pogleda u nju, pa u hvatača lopova, pa onda ponovo u nju. Ne misle valjda stvarno da...? Zar Ninaeva?