Nebeski oganj

„Narenvin Barda“, iznenada izusti krojačica. Reči naprosto pokuljaše iz nje. „Izveštaje joj šaljem u krčmu Uzvodni tok u Tar Valonu. Avi Šendar iz predgrađa gaji za mene golubove pismonoše. Ne zna kome šaljem poruke ni od koga ih primam, a i ne zanima ga. Žena mu je bolovala od padavice pa...“ Utihnula je i nastavila da zuri u Džuilina i drhti.

Elejna je znala ko je Narenvin. Viđala ju je u Kuli. Mršava ženica, toliko tiha da je čovek ne bi ni primetio. A i ljubazna. Jednom nedeljno je puštala decu da dovedu svoje ljubimce u Kulu, gde im ih je lečila. Nikad za nju ne bi rekla da je u Crnom ađahu. A opet, znale su za Marilin Gemalfin iz Crnog ađaha. Ta je volela mačke i neprestano ih je dovodila s ulice.

„Narenvin Barda“, namrgođeno ponovi Ninaeva. „Hoću još imena, bilo da su iz Kule ili ne.“

„Ne... ne znam više nikoga“, klonulo reče gazdarica Makura.

„To ćemo još da vidimo. Koliko si već Prijatelj Mraka? Otkada služiš Crnom ađahu?“

Tad Lusi ciknu ogorčeno. „Mi nismo Prijatelji Mraka!“ Pogledala je iskosa krojačicu i odmakla se od nje. „Ili bar ja nisam! Ja hodim pod Svetlošću! Časna reč!“

Druga žena nije ostala ništa hladnija. Ako su joj oči do malopre bile iskolačene, sad su ozbiljno pretile da iskoče. „Crni...! Mislite da one zaista postoje? Ali Kula je uvek poricala da... I sama sam pitala Narenvin onog dana kad me je izabrala da budem doušnica Žutog ađaha i tek sam sutradan prestala da plačem i ustala iz kreveta. Ja nisam – nisam! – Prijatelj Mraka! Nikadal Služim Žutom ađahu! Žutom\“

I dalje oslonjena na Džuilinovu ruku, Elejna razmeni zbunjene poglede s Ninaevom. Naravno, svaki bi Prijatelj Mraka to poricao, ali u glasovima ovih žena beše prizvuk iskrenosti. Njihov bes zbog optužbe gotovo je bio nadjačao strah. Po Ninaevinom oklevanju videlo se da i ona isto misli.

„Ako služiš Žutima“, reče ona, „zašto si nam dala onaj čaj?“

„Zbog nje“, reče krojačica, pa pokaza glavom ka Elejni. „Pre mesec dana dobila sam njen opis, sve do takvih pojedinosti da ona ponekad drži bradu tako da čoveka gleda s visine. Narenvin meje upozorila da će možda koristiti ime Elejna, pa čak i tvrditi da je plemkinja.“ Sa svakom rečju, njen bes što su je nazvali Prijateljem Mraka kao da je još jače ključao. „Ti možda i jesi Žuta sestra, ali ona nije Aes Sedai već samo odbegla Prihvaćena. Narenvin mi je naredila da odmah prijavim ako je vidim, a i sve koji budu s njom. I da je, ako ikako mogu, zadržim, pa makar je i zarobila. I sve koji budu s njom. Ne znam kako su očekivale da zarobim jednu Prihvaćenu – ne verujem da čak i Narenvin zna za moj čaj od dvokorena! – ali naređenje je tako glasilo! I još su mi poručile da se, ustreba li, izložim i opasnosti da me razotkriju – i to ovde, gde bi mi to značilo smrtnu kaznu! Samo čekaj da padneš Amirlin Šaka, devojko! Svi vi!“

„Amirlin!“, uzviknu Elejna. „Kakve ona veze ima s ovim?“

„Bilo je to njeno naređenje. Lepo je stajalo: po naređenju Amirlin Tron. I još je pisalo da je Amirlin lično rekla kako smem koristiti sva sredstva, osim da vas ubijem. Poželećete da ste mrtvi kad joj padnete šaka!“ Odsečno je klimnula glavom, puna gnevnog zadovoljstva.

„Ne zaboravi da još nismo ni u čijim šakama“, jetko će Ninaeva na to. „Ali ti jesi u našim.“ Po pogledu joj se ipak videlo da je zaprepašćena koliko i Elejna. „Da li je bio naveden ikakav razlog?“

Podsećanje na to ko je u čijim rukama ugasilo je krojačicin nakratko raspireni žar. Klonulo se naslonila na Lusi i izgledalo je kao da podupiru jedna drugu. „Nije. Narenvin poneki put i objasni, ali ovog puta nije,“

„Jesi li nameravala da nas držiš ovde omamljene dok neko ne dođe po nas?“

„Htela sam da vam obučem staru odeću i pošaljem vas kolima.“ U glasu joj više ne beše ni tračka otpora. „Po golubu sam poslala Narenvin poruku da ste ovde i šta radim. Terin Lugej mi duguje veliku uslugu i htela sam da mu, ako Narenvin pre toga ne pošalje sestre po vas, dam dovoljno dvokorena da ima do Tar Valona. On misli da ste bolesne i da vas samo taj čaj može održati u životu dok vas Aes Sedai ne iscele. Žena mora biti oprezna kad se u Amadiciji bavi vidarstvom. Čim izlečiš previše ljudi ili radiš to previše dobro, neko pomene Aes Sedai i očas posla ti zapale kuću. Ili nešto gore. Terin ume da drži jezik za zubima...“

Ninaeva dade Tomu znak da je dovede bliže krojačici kako bi mogla dobro da je pogleda. „A poruka? Prava poruka? Nisi postavila onaj znak nadajući se da ćemo mi možda nabasati.“

„Rekla sam vam pravu poruku“, umorno odgovori žena. „Nije mi se činilo da to može nekom nauditi. Ja to ne razumem i... Molim vas...“ Iznenada zajeca i čvrsto zagrli Lusi, pa obe stadoše da ridaju i blebeću. „Molim vas, ne dajte mu da na meni koristi so! Molim vas! Samo ne so! O, molim vas!“

„Veži ih“, zgađeno reče Ninaeva posle kraćeg razmišljanja, „pa da nas četvoro porazgovaramo dole u kuhinji.“ Tom joj pomože da sedne na najbliži krevet, pa s drugog skide prekrivač i iseče ga na trake.