Nebeski oganj

Nedugo potom, Terin Lugej je u dvorište iza radnje uvezao svoja kola, već natovarena namirnicama za dug put. Ronda Makura ga jeste izlečila od one zaraze što ih pobi dvadeset troje prošle zime, ali mu je najviše zbog čantrave žene i pogane tašte bilo milo što će putovati čak do mesta na kom žive veštice. Iako mu krojačica reče da će ga možda neko presresti, mada ne i ko, nadao se da će ipak uspeti da stigne do Tar Valona.

Šest puta je kucnuo na kuhinjska vrata pre nego što je ušao, ali tek kad se popeo na sprat našao je Rondu i Lusi kako opružene na krevetima usred bela dana spavaju kao zaklane, i to obučene, mada pomalo pogužvane. Nisu se probudile čak ni kad ih je prodrmao. Niti mu je to bilo jasno, a ni zašto je jedan prekrivač isečen u trake na kojima je potom neko vezivao čvorove, niti zašto na stolu stoje dva prazna čajnika ali samo jedna šolja, ili otkud levak na Rondinom jastuku. Doduše, oduvek je znao da se u svetu dešava štošta što on nikad neće razumeti. U povratku do kola razmišljao je o namirnicama koje je platio Rondinim novcem, pa o ženi i tašti, a kad je ošinuo konja, u njemu je već bila sazrela namera da vidi kako izgleda Altara, a možda i Murandija.

Bilo kako bilo, proteklo je dosta vremena dok raščupana Ronda Makura nije uspela da odbaulja do Avija Šendara i pošalje goluba s majušnom koštanom cevčicom vezanom za nogu. Ptica se vinula na severoistok, pa kao strela sunula ka Tar Valonu. Ronda tad malo razmisli, pa istu poruku napisa na novoj tračici tankog pergamenta i priveza je golubu iz drugog kaveza. Taj polete ka zapadu, pošto krojačica beše obećala da će tamo slati prepise svih poruka. Žena u teška vremena mora da se snalazi kako zna i ume, a ionako nikome neće nauditi što još nekome šalje iste izveštaje kao Narenvin. Zapitavši se hoće li joj ukus dvokorena ikada iščileti iz usta, pomislila je kako joj ne bi smetalo da njena poruka malčice naudi onoj što se predstavila kao Ninaeva.

Avi je, kao i uvek, okopavao svoju bašticu i nije obraćao pažnju na ono što Ronda radi. Čim je ona otišla, on je, kao i uvek, oprao ruke i ušao u golubarnik. Krojačica beše podmetnula veći komad pergamenta ispod tračica, kako bi lakše pisala. Kada ga je podigao ka poslepodnevnom svetlu, Avi je mogao da pročita ono što je pisala. Uskoro je i treći golub odleteo svojim putem.

11

Devetopreg

Široki slamnati šešir štitio je Sijuanino lice od sunca kad je jednog kasnog poslepodneva za Loganom projahala kroz lugardsku kapiju Šilen. Spoljašnje visoke sive gradske zidine behu prilično oronule. Na dva su mesta kamene gromade srušile zid na visinu obične ograde. Min i Leana jahale su iza njih, obe umorne od galopa koji im je Logan nametao već nedeljama, još otkako su otišli iz Srca Izvora. Želeo je da bude vođa i bilo ga je lako ubediti da zaista to i jeste. Nije joj smetalo što je ujutru odlučivao kad da krenu a uveče kad i gde da zanoće, ni to što je novac kod njega, pa čak ni to što je očekivao da mu one spremaju i služe hranu. Štaviše, bilo joj ga je žao. On ni pojma nema kakvu mu je sudbinu namenila. Velika riba kao mamac za još veću,

pomislila je turobno.

Lugard je samo zvanično bio prestonica Murandije i sedište kralja Roedrana, ali murandski velikaši kleli su se u vernost a posle odbijali da plaćaju poreze ili da izvršavaju vladarovu volju, a narod se povodio za njima. Muranđani su, isto tako samo zvanično, bili narod, a zapravo su ih na okupu držali jedino tobožnja vernost kralju ili kraljici – presto je često prelazio iz ruke u ruku – i strah da bi ih Andor ili Ilijan mogli pregaziti ukoliko se bar na neki način ne budu držali zajedno.

Kameni zidovi koji su se protezali uzduž i popreko kroz grad bili su u gorem stanju od spoljašnjeg bedema, pošto se Lugard vekovima širio nasumično i ne jednom bio podeljen između zavađenih plemiča. Beše to prijavo mesto i mnoge su široke ulice bile nepopločane, a sve do jedne prašnjave. Muškarci s visokim šeširima i žene s keceljama i suknjama do iznad gležnjeva ševrdali su između trgovačkih kola dok su se deca igrala u brazdama kolskih točkova. Grad je opstajao zahvaljujući trgovini između Ilijana, Ebou Dara, Geldana na zapadu i Andora na severu. Na praznim utrinama stajala su naredana zaprežna kola, jedna krcata robom naslaganom ispod platnenih pokrivki, a druga prazna, spremna za utovar. Duž glavnih ulica nizale su se krčme, staje i stajališta za konje, brojnošću gotovo nadmašujući sive kamene kuće i radnje pokrivene plavim, crvenim, ljubičastim ili zelenim crepom. Vazduh beše ispunjen grajom i prašinom, zvekom iz kovačnica, kloparanjem točkova, psovkama kočijaša i smehom iz gostionica. Lugard se pekao pod suncem koje je polako klizilo ka zalasku i prosto se činilo kao da više nikada neće pasti kiša.