Nebeski oganj

Konačno je u jednoj bočnoj ulici, širokoj isto koliko i glavna, odmah iza prolaza u urušenom zidu pronašla krčmu koju je tražila – dvospratnu zgradu od grubo klesanog sivog kamena, s krovom od ljubičastog crepa. Na tabli iznad vrata bila je slika neverovatno pohotne žene koja jaše neosedlanog konja odevena jedino u sopstvenu kosu nameštenu tako da pokrije što je moguće manje, kao i ime krčme, s kog Sijuan brzo skrenu pogled.

Glavna prostorija bila je sva plavičasta od dima i dupke puna glasnih muškaraca, koji su pili, smejali se i pokušavali da štipnu služavke, a ove su im se izmicale kako su znale i umele i preko volje se smeškale. Kroz žamor su se jedva čuli zvuci citre i lutnje i glas devojke koja je igrala i pevala na jednom stolu u dnu prostorije. Pevačica bi s vremena na vreme zabacila suknju dovoljno visoko da joj se ukažu gotovo cele noge. Kad Sijuan razabra reči pesme, poželela je da dobro natrlja uši toj maloj. Zašto bi žena bilo kud išla gola? I zašto bi o tome pevala gomili pijanih klipana? Nikada ranije nije bila na sličnom mestu, a potrudiće se da i ova poseta bude što kraća.

Lako je pronašla gazdaricu – visoku, tustu ženu utegnutu u šljašteću haljinu od crvene svile, s obojenom kosom (priroda nikada nije stvorila takvu nijansu crvene boje, a pogotovo ne kod nekog s toliko tamnim očima), svom u uvojcima brižljivo složenim oko isturene brade i tankih usnica. Između izvikivanja zapovesti služavkama, zastala bi tu i tamo da sa svojim gostima progovori pokoju reč, nasmeje se ili ih pljesne po plećima.

Sijuan se, dok je prilazila ženi grimizne kose, držala ukočeno i trudila se da ne primećuje poglede koji su je odmeravali. „Gazdarica Tarne?“ Tri puta je morala to da ponovi, svaki put glasnije nego prethodni, pre no što ju je krčmarica pogledala. „Gazdarice, ja sam pevačica i tražim posao. Znam da pevam...“

„Ma nemoj“, reče gromada od žene i grohotom se nasmeja. „Pa, ja već imam pevačicu, ali mogla bi povremeno da je odmeniš. Daj da vidim kakve noge imaš.“

„Znam da pevam ’Pesmu o tri ribe’“, glasno će Sijuan. Sigurno je to ta žena. Ne mogu u istom gradu postojati dve žene s takvom kosom, u krčmi baš s tim imenom i baš u toj ulici.

Krčmarica se nasmeja još glasnije, pa odalami po ramenu najbližeg gosta, na šta ovaj umalo ne pade s klupe. „Ovde se ta pesma retko traži, a, Pele?“ Bezubi Pel, s kočijaškim korbačem smotanim oko ramena, zasmeja se s njom.

„A znam i ’Sviće plava zora’.“

Krčmarica odmahnu glavom i stade da tare oči kao da je zasuzila od smeha. „I tu znaš, a? Sigurna sam da će momci biti oduševljeni. Daj da ti vidim noge. Noge na videlo, curo, ili kupi prnje!“

Sijuan je oklevala, ali krčmarica ju je samo netremice posmatrala. A i sve veći broj muškaraca. Ovo mora biti ta žena. Polako je zadigla suknju do kolena. Visoka žena joj nestrpljivo pokaza da nastavi. Sijuan zatvori oči i nastavi da rukama nabire platno. Osećala je kako sa svakim centimetrom postaje sve crvenija.

„Curica se stidi“, zakikota se krčmarica. „Pa, ako su te pesmice najbolje što znaš, bolje bi ti bilo da imaš noge od kojih staje dah. A to ne vidimo preko ovih vunenih čarapa, je l’ tako, Pele? Pođi za mnom. Možda ipak imaš dobar glas, ali ovde se ništa ne čuje. Hajde, devojko! Mrdni zadnjicu!“

Sijuan besno otvori oči, ali žena je već bila pošla ka začelju prostorije. Ukočeno, kao da ima ćuskiju umesto kičme, pustila je suknju i pošla za njom, trudeći se da ne obraća pažnju na grohotan smeh i prostačke predloge. Lice joj beše kao od kamena, ali unutra joj se smenjivahu bes i briga.

Pre nego što je postala Amirlin Tron bila je na čelu mreže doušnica Plavog ađaha. Neke su, i sada i tada, izveštavale lično nju. Ne mora biti Amirlin, pa čak ni Aes Sedai, da bi znala ko su njeni ljudi. Duranda Tarne je već radila za Plavi ađah kad je Sijuan preuzela mrežu, i važila je za osobu čije su vesti uvek pravovremene. Nije bilo ko mogao biti doušnica ađaha, niti im se jednako moglo verovati – od polaska na put, samo je u jednu imala dovoljno poverenja da je lično potraži, i to kod Četiri kralja u Andoru, a i ta beše nestala – ali protok vesti i glasina kroz Lugard bio je ogroman zahvaljujući mnogobrojnim putujućim trgovcima. U gradu sigurno ima i doušnika drugih ađaha i to nikako ne treba smetnuti s uma. Oprez je majka sigurnosti, podsetila je samu sebe.

Krčmarica savršeno odgovara opisu Durande Tarne i gotovo je sigurno da nijedna krčma nema toliko prostačko ime, ali zašto je onda onako odgovorila kad joj je Sijuan stavila do znanja da pripada Plavom ađahu? Morala je to da učini, pošto su Leana i Min postale nestrpljive, baš kao i Logan. Oprez možda jeste majka sigurnosti, ali ponekad ni malo hrabrosti nije na odmet. U najgorem slučaju, odalamiće tu ženu nečim po glavi i pobeći će. Odmerivši krčmaričinu visinu i građu, kao i čvrstinu debelih mišica, iskreno se nadala da će joj to poći za rukom.