Nebeski oganj

Kad Logan konačno stade i sjaha u dvorištu iza krčme nazvane Devetopreg, Sijuan s olakšanjem siđe s Bele i oprezno pomilova kuštravu kobilu po njušci, čuvajući se zuba. Smatrala je kako sedenje na leđima jedne životinje uopšte nije dobar način putovanja. Brod ide tamo kud mu se okrene kormilo, dok konj uvek može odlučiti da bude svojeglav. Osim toga, brodovi ne ujedaju. Nije ni Bela, zasad, ali uvek može da počne. Ako ništa drugo, bar joj je prošla ona ukočenost s početka putovanja, kad je bila sigurna da joj se, dok izvečeri baulja po logoru, Min i Leana smejulje iza leđa. I dalje se osećala izmrcvareno posle čitavog dana provedenog u sedlu, ali sad je bar to umela da prikrije.

Čim je Logan počeo da se pogađa s konjušarem – pegavim starčićem u kožnom prsluku bez košulje ispod, Sijuan se prišunja Leani. „Ako hoćeš da vežbaš svoje čari“, reče joj tiho, „vežbaj ih na Dalinu narednih sat vremena.“ Leana je prvo sumnjičavo pogleda – već je nekoliko puta od Srca Izvora pokušala da primeni osmehe i zanosne poglede, ali Logan je uvek samo tupo zurio u nju – a onda uzdahnu i klimnu glavom. Zatim dobro napuni pluća, pa kliznu napred i povede svog vitkovratog sivca, uvijajući telom kako samo ona ume i ne prestajući da se smeši Loganu. Sijuan nikako nije mogla da dokuči kako joj to polazi za rukom. Izgledalo je kao da su joj neke kosti postale potpuno savitljive.

Potom pređe do Min i ponovo stade da šapuće. „Čim Dalin završi s konjušarem, reci mu da ćeš mi se pridružiti unutra. Posle požuri i kloni se njega i Amaene dok se ja ne vratim.“ Po graji koja je dopirala iz krčme bilo je jasno da unutra ima dovoljno gužve da se sakrije i čitava vojska, a kamoli da se ne primeti odsustvo jedne žene. Min ju je jogunasto pogledala i zaustila bez sumnje da pita zašto. „Samo ti tako uradi, Serenla, inače ćeš, osim što mu služiš hranu, morati i čizme da mu čistiš.“ Tvrdoglavi pogled se ne izgubi, ali Min ipak mrzovoljno klimnu glavom.

Tutnuvši joj Beline uzde u ruku, Sijuan žurno izađe iz dvorišta i krenu niz ulicu, nadajući se da se uputila u dobrom smeru. Nije joj se mililo da po tolikoj vrućini i prašinčini pretražuje čitav grad.

Teška kola sa zapregama od po šest, osam, pa čak i deset grla potpuno su bila zakrčila ulice. Kočijaši su pucketali bičevima i naizmenično psovali svoje konje i ljude koji su trčali na sve strane. Neuredni muškarci u dugim kočijaškim kaputima kretali su se kroz svetinu i kroz smeh se otvoreno nabacivali prolaznicama. Žene u jednobojnim ili prugastim keceljama, glava zamotanih u velike šalove, zurile su pravo preda se i pravile se da ništa ne čuju. Međutim, one druge, bez kecelja, raspuštenih kosa i u suknjama koje su se završavale bar pedalj od zemlje, izvikivale su još prostačkije odgovore.

Sijuan se zbuni kad shvati da su neki predloži bili upućene i njoj. Nije je to naljutilo – u mislima zaista nije mogla ništa od toga da primeni na sebe – ali našla se zatečena. Još nije bila navikla na promene koje su joj se desile. Ti je ljudi smatraju privlačnom... Pogled joj pade na njen sopstveni odraz u prljavom izlogu neke krojačke radnje – tek nejasan obris belopute devojke sa šeširom. Mlada je; ne samo mladolika, već zaista mlada. Ne mnogo starija od Min. Prava devojka, sa svim prednostima svojih godina.

I prednošću da budem umirena, pomisli. Viđala je žene koje ne bi pitale koliko košta da izgube petnaest-dvadeset godina. Neke bi čak cenu koju je ona platila smatrale bagatelom. Često je u sebi nabrajala te prednosti, valjda pokušavajući da sebe ubedi kako su stvarne. Za početak, oslobođenje od Triju zakletvi značilo je može po potrebi da laže. Osim toga, ni rođeni je otac više ne bi prepoznao. Ne izgleda kao kad je bila mlada – promene koje joj je sazrevanje donelo bile su uočljive, mada ublažene mladolikošću. Nepristrasno je zaključila da je malo lepša nego kad je zaista bila devojka. Tad je gotovo niko nije nazvao lepom. Češće su govorili da je naočita. Nikako nije mogla da poveže to lice sa Sijuan Sanče. Iznutra je, međutim, ostala ista; njen je um zadržao sve svoje znanje. Tu, u glavi, još je bila ona stara.

Neke krčme i gostionice u Lugardu imale su nazive kao što su Kovačev čekić, Razigrana mečka

ili Srebrna svinja, a neretko i odgovarajuće drečavo obojene table obešene iznad vrata. Druge su pak imale imena koja bi trebalo zabraniti. Jedno od blažih glasilo je Poljubac domanske devojčure, a na tabli je bila slika devojke bakarne puti – i to gole do pasa! – pa još i napućenih usana. Sijuan se zapitala šta bi Leana rekla na to, ali sudeći po onom u šta se ova bila pretvorila, verovatno ništa ne bi ni primetila.