Nebeski oganj

Iz hodnika kojim se išlo u kuhinju uđoše u oskudno nameštenu sobu: sto i stolica na plavoj prostirci, veliko ogledalo na zidu i – to beše iznenađenje – omanja polica s nekoliko knjiga. Čim se vrata zatvoriše i graja iz krčme gotovo potpuno utihnu, krupna žena se podboči i okomi se na Sijuan. „Dobro, a sad da čujem šta hoćeš od mene. Ne moraš da mi kažeš ime jer me ono, bilo pravo ili lažno, uopšte ne zanima.“

Sijuan oseti kako napetost u njoj polako popusta. Ali ne i bes. „Kako si samo smela onako da se ponašaš prema meni? Naterati me da pred onim...“ „I te kako sam smela“, prekide je krčmarica, „i ne samo da sam smela nego sam morala. Da si došla u vreme otvaranja ili zatvaranja, kao što treba, lepo bih te dovela ovamo i nikom ništa. Zar misliš da nikom tamo ne bi bilo čudno da sam te dočekala kao staru prijateljicu? Ne smem dopustiti da iko posumnja u mene. Sreća tvoja što te nisam popela na sto da malo pevaš umesto Susu. I vodi računa kako razgovaraš sa mnom.“ Na to joj zapreti šaketinom. „Imam udate ćerke starije od tebe i kad odem kod njih, one stoje mirno i obraćaju mi se s poštovanjem. Samo probaj da mi se brecaš pa ću te naučiti pameti. Oni tamo neće ni čuti kad se budeš dernjala, a sve i da čuju, neće ni prstom mrdnuti.“ Krčmarica potom odsečno klimnu glavom, kao da je sad sve raščišćeno, pa se ponovo podboči. „A sad reci šta hoćeš.“

Nekoliko je puta za vreme bukvice Sijuan pokušala da je prekine, ali ta žena beše nezaustavljiva kao poplava. Nije bila navikla na to. Kad je krčmarica rekla sve što je imala da kaže, Sijuan je ceptela od besa i toliko je stiskala haljinu da su joj prsti pobeleli. Ja sam samo obična doušnica,

podsetila se odlučno. Više nisam Amirlin, već samo doušnica. Osim toga, bojala se da bi ta žena mogla da ostvari pretnju. Bilo joj je to potpuno novo iskustvo – da se mora nekog pribojavati samo zato što je veći i jači.

„Imam poruku za one kojima služimo.“ Nadala se da će krčmarica napetost u njenom glasu pripisati strahu i da će joj biti korisnija ako veruje da ju je dobro isprepadala. „Nisam ih našla tamo gde mi je rečeno da ih potražim. Nadala sam se da ćeš mi u tome pomoći.“

Krčmarica prekrsti ruke pod pozamašnim prsima pa se zagleda u nju. „Oho, umemo da se obuzdamo kad treba, a? Dobro. Šta se dešava u Kuli? I ne pokušavaj da porekneš da dolaziš odande, moja fina kaćiperko. Na čelu ti piše odakle si i ne bi ti škodilo da malo spustiš nos

dok si ovde.“

Sijuan duboko udahnu pre no što odgovori. „Sijuan Sanče je umirena.“ Glas joj čak i ne zadrhta i bila je ponosna zbog toga. „Elaida a’Roihan je nova Amirlin.“ Ipak nije uspela da to izgovori bez žaoke u glasu.

Lice gazdarice Tarne ostade ravnodušno. „Pa, to objašnjava naređenja koja sam dobila. Ili bar neka od njih. Umirena, kažeš? Mislila sam da će ta doveka biti Amirlin. Videla sam je pre nekoliko godina u Kaemlinu. Ali samo izdaleka. Izgledala je kao da jede uzengije za doručak.“ Oni nemogući uvojci zatresoše se kad krčmarica odmahnu glavom. „Pa, šta je – tu je. Došlo je do rascepa između ađaha, zar ne? Samo to objašnjava naređenja koja sam dobila. To i što je matora grabljivica umirena. Kula je napukla, a Plavi ađah curi li curi.“

Sijuan stisnu zube. Pokušala je sebi da objasni da je ta žena odana Plavom ađahu, a ne lično njoj, ali badava. Matora grabljivica? Pa po godinama može majka da mi bude. A radije bih se udavila.

Napregla se da progovori krotkim glasom. „Moja poruka je važna. Moram što pre da nastavim put. Možeš li mi pomoči?“

„Važna, a? Čisto sumnjam. Znaš, muka je u tome što ti mogu reći nešto, ali na tebi je da to razrešiš.“ Krčmarica jednostavno nije htela ništa da joj olakša.

„Da, molim.“

„Sali Daera. Ne znam ko je ona ili ko je bila, ali rečeno mi je da dam njeno ime svakome iz Plavog ađaha ko se pojavi, a izgleda... izgubljeno, da se tako izrazim. Možda nisi jedna od sestara, mada si digla nos kao da jesi, pa moram ovako. Sali Daera. A ti sad vidi šta ćeš.“

Sijuan potisnu navalu ushićenja i napravi se utučena. „Ni ja nikada nisam čula za nju. Izgleda da ću morati negde drugde da tražim Plavi ađah.“

„Ako ih pronađeš, poruči Aeldini Sedai da sam joj, ma šta se desilo, i dalje odana. Toliko dugo već radim za Plave da ne znam čime bih se drugim bavila.“

„Preneću joj“, reče Sijuan. Nije znala da ju je Aeldina zamenila na čelu mreže doušnica. Amirlin, iz ma kog ađaha da je došla, upravlja svima ali ne pripada nikome. „Pretpostavljam da će ti trebati neki izgovor što me nisi zaposlila. Zaista ne umem da pevam. Mislim da će to proći.“

„Kao da onoj rulji tamo to išta znači.“ Krčmarica izvi obrvu, a usta joj se razvukoše u osmeh koji se Sijuan uopšte nije dopao. „Smisliću ja već nešto, curo. A daću ti ijedan savet. Ako se sama ne spustiš za prečagu ili dve, neka Aes Sedai srozaće te niz čitave merdevine. Čudi me da neka to već nije uradila. Hajde sad. Gubi se odavde.“