Nebeski oganj

Gadne li žene, gunđala je Sijuan u sebi. Da mogu, naterala bih je da se kaje dok joj oči ne ispadnu. Misli da zaslužuje više poštovanja, zar ne? „Hvala na pomoći“, reče mirno i nakloni se tako da bi na svakom dvoru bili zadovoljni. „Bila si zaista ljubazna.“

Nije zašla ni tri koraka u glavnu prostoriju, kad se gazdarica Tarne pojavi iza nje i poče da viče ne bi li nadjačala graju. „Stidljiva devojana, nije nego! Ima duge vitke noge da vam voda pođe na usta, a raspekmezila se kao beba kad sam joj rekla da vam ih pokaže! Samo je sela na pod i počela da plače! A bokovi joj obli, bez mane, ali ona...!“

Sijuan se zatetura, praćena sve glasnijim smehom, koji ipak nije mogao sasvim da priguši krčmaričinu priču. Uspela je da napravi još tri koraka pre nego što je, crvena kao cvekla, izjurila napolje.

Na ulici je zastala da povrati dah i sačeka da joj se srce primiri. Ta odvratna matora oštrokonđa! Trebalo je da joj...

Uopšte nije bilo važno šta je trebalo da uradi. Ta strašna žena rekla joj je sve što je želela da zna. Ma kakva Sali Daera! To uopšte nije žena, a jedino pripadnice Plavih to znaju, ili možda sumnjaju. To je Salidar. Rodno mesto Deane Ariman, plave sestre koja je postala Amirlin posle Bonvin i spasla Kulu od propasti u koju ju je ova gurala. Salidar. Bilo je to – uz Amadiciju, naravno – jedno od poslednjih mesta na kome bi neko tražio Aes Sedai.

Dva muškarca u snežnobelim plaštovima i bleštavim oklopima jahali su ka njoj, preko volje se uklanjajući trgovačkim kolima s puta. Deca Svetla. U poslednje ih vreme ima na svakom koraku. Sijuan povi glavu pa se, sve potajno ispod ruba šešira držeći Bele plaštove na oku, pribi uz plavo-bela vrata krčme. Njih dvojica – grubih lica pod kupastim kacigama – samo je u prolazu okrznuše pogledom i nastaviše svojim putem.

Ugrizla se za usnu. Sigurno im je svojim šunjanjem privukla pažnju. A šta ako su joj videli lice? Ništa, naravno. Beli plaštovi pokušaće da ubiju svaku Aes Sedai na koju naiđu, ali Sijuan više nije imala lice Aes Sedai. Doduše, videli su da pokušava da se sakrije od njih. Da je Duranda Tarne nije toliko uznemirila, ni slučajno ne bi napravila tako glupu grešku. Setila se vremena kada ne bi ni trepnula zbog sitnica kao što su opaske jedne krčmarice, niti bi ta ogromna, izbojadisana prostakuša smela reč da zucne u njenom prisustvu. Ako se toj jezičari ne dopada moje ponašanje, ja ću... Neće ona uraditi ništa sem da nastavi kud je pošla, da je gazdarica Tarne ne bi izdevetala tako da više ne može da sedi u sedlu. Ponekad nije lako podsetiti se da su prošla vremena kad je ona naređivala kraljevima i kraljicama.

Odlučno je produžila niz ulicu, s tako besnim pogledom da su neki kočijaši zadržali za sebe opaske o lepoj a samoj devojci. Ali ne svi.

Min je sedela naslonjena na zid u zajedničkoj prostoriji u Devetopregu

i posmatrala muškarce okupljene oko jednog stola. Neki su imali smotane kočijaške korbače, a neki mačeve po kojima se videlo da su čuvari kod trgovaca. |oš šestorica su se tiskala za stolom gde su se Logan i Leana jedva nazirali u čelu. On se smrknuto mrštio dok su okupljeni muškarci žudno upijali svaku njenu reč i osmeh.

Vazduh je bio zasićen dimom i žamorom, tako da se gotovo uopšte nisu čuli zvuci flaute i tambure, kao ni glas devojke koja je igrala na stolu između kamenih ognjišta. Pesma je govorila o ženi koja šestoricu muškaraca ubeđuje kako joj je svaki od njih jedini. Iako beše pocrvenela od stida, Min je morala priznati da je zanima šta će biti na kraju. Pevačica se s vremena na vreme ljubomorno osvrtala ka gužvi oko stola. Ili bolje reći ka Leani.

Stasita Domanka je već uveliko vukla Logana za nos kad su ušli u krčmu, a onim je svojim vatrenim pogledom i lelujavim hodom privukla i druge muškarce kao što med privuče muve. Tuča samo što nije izbila. Logan i čuvari trgovaca već su držali ruke na balčacima, poteglo se i nekoliko noževa, a zdepasti je gazda s dvojicom orijaša naoružanih batinama već žurio ka njima. Leana je ugasila vatru lako kao što ju je i raspirila – osmeh ovde, pokoja reč onde, a nekom i nežan dodir po obrazu. Čak je i krčmar ostao da malo stoji s njima i kliberi se kao budala, dok ga neko ne pozva. I Leana posle kaže kako joj treba vežba! Nije pošteno.

Bilo bi mi lakše kad bi ovo uspelo samo s onim jednim muškarcem. Možda me ona može naučiti... Svetlosti, šta mi to pada na pamet? Oduvek je bila svoja, svidelo se to drugima ili ne. A sada želi da se promeni, i to zbog muškarca. Kao da joj nije dovoljno teško što mora da jaše u haljini umesto u kaputu i pantalonama.