Nebeski oganj

Primetio bi te da nosiš haljinu s dubokim izrezom. Imaš više da pokažeš od Leane, a ona... Prestani!

„Moramo na jug“, prozbori joj Sijuan pored ramena, na šta se Min trže. Nije je bila videla da ulazi. „Odmah.“ Po sjaju u Sijuaninim plavim očima videlo se da je nešto saznala. Međutim, potpuno je drugo pitanje hoće li to podeliti s ostalima. Ta žena kao da je još uvek sebe videla kao Amirlin.

„Ne možemo napustiti krčmu pre nego što padne mrak“, reče Min. „A mogli bismo i da prenoćimo ovde.“ Bilo bi lepo ponovo spavati u krevetu, posle kojekakvog žbunja i senika, pa makar morala i da ga deli sa one dve. Logan je bio voljan da se isprsi i za svaku iznajmi zasebnu sobu, ali Sijuan je bila tvrda na novcu.

Sijuan pogleda po sobi, ali oni koji nisu zurili u Leanu slušali su pevačicu. „Ne možemo. Mislim... da će se neki Beli plaštovi možda raspitivati o meni.“

Min tiho zazvižda. „Dalinu se to neće dopasti.“

„Onda nemoj da mu kažeš.“ Sijuan pokaza glavom ka društvancetu okupljenom oko Leane. „Samo reci Amaeni da moramo da krenemo. On će poći za vama. Nadajmo se samo da će biti jedini.“

Min se kiselo osmehnu. Sijuan može do mile volje da tvrdi kako joj nije krivo što je Logan – Dalin preuzeo vodstvo, i to uglavnom tako što se pravio da ne primećuje kad god ona pokuša da ga navede da učini nešto, ali ipak je i dalje pokušavala da to promeni.

„Nego, staje zapravo devetopreg?“, upita postoje ustala. Večje izlazila da vidi znak nad vratima u nadi da će nešto shvatiti, ali tamo nije bilo ničeg osim natpisa. „Videla sam osam upregnutih konja, i deset, ali devet nikada.“

„U ovom gradu“, oholo će Sijuan, „nije pametno mnogo zapitkivati.“ Po crvenim pečatima što su joj odjednom izbili na obrazima, Min je pretpostavila da ova i te kako zna odgovor. „Idi po ono dvoje. Dug je put pred nama, nemamo vremena za gubljenje. I pazi da te neko ne čuje.“

Min tiho šmrknu. Niko je neće čak ni primetiti pored onakvog Leaninog osmeha. Živo ju je zanimalo kako je Sijuan privukla pažnju Belih plaštova. To je bilo poslednje što im treba, a ne liči na Sijuan da pravi greške. Želela je da sazna kako da natera Randa da je gleda kao svi oni muškarci Leanu. Ako će već jahati čitave noći – a činilo joj se da im se upravo tako piše – možda će joj Leana dati pokoji savet.

12

Stara lula

Nalet vetra koji je kovitlao prašinu po lugardskim ulicama zahvati plišani šešir Gareta Brina, strže mu ga s glave, pa ga baci pravo pod jedna kola. Okovani točak utisnu šešir u nabijenu zemlju i pretvori ga u krpu. Brin ga samo pogleda, pa nastavi da hoda. Ionako je bio sav musav od puta, reče u sebi. Svileni mu se kaput bio napunio prašinom još pre no što su stigli u Murandiju. Od četkanja je, kad se konačno setio da to uradi, bilo malo vajde. Svila je sad bila više smeđa nego siva. Moraće da pronađe nešto podesnije; ionako nije pošao na bal.

Proševrdao je između kola koja su tandrkala izbrazdanom ulicom, praveći se da ne čuje kočijaške psovke – svaki iole pristojan vojnik smislio bi bolje čak i u snu – i utrčao u krčmu Kočijaška klupa. To ime je bilo doslovno predstavljeno na tabli iznad vrata.

Unutra je bilo kao i u svakoj drugoj lugardskoj krčmi – kočijaši i pratioci trgovaca tiskali su se s konjušarima, kovačima, nadničarima i svakojakim drugim ljudima, pričali i smejali se najglasnije što mogu, i pili najviše što mogu, jednom rukom držeći čašu a drugom pipkajući služavke. Što se toga tiče, slično je bilo na sličnim mestima i u drugim gradovima, mada uglavnom u mnogo blažem obliku. Jedna punačka devojka u bluzi koja samo što ne beše skliznula s nje skakutala je i pevala na stolu u dnu prostorije, uz tobožnju pratnju biterne i dve flaute.

Iako nije imao sluha za muziku, zastao je da malo uživa u pesmi. Ta devojka bi bila omiljena u svakom vojnom logoru. Doduše, bila bi omiljena i da ćuti. U takvoj bi bluzi očas posla našla muža.

Džoni i Barim su već bili tu, a zahvaljujući Džonijevom stasu – uprkos proređenoj kosi i zavoju preko slepoočnica – sedeli su sami za stolom. Uživali su u devojčinoj pesmi. Ili samo u devojci. Dotakao je i jednog i drugog po ramenu i glavom pokazao na vrata ka dvorištu, gde im je smrknuti razroki konjušar zbrinuo konje za čitava tri srebrnjaka. Pre samo godinu dana, Brin je za taj novac mogao kupiti pristojnog konja. Nemiri na zapadu i u Kairhijenu uneli su potpunu pometnju u cene i trgovinu.

Niko nije progovorio ni reč dok nisu prošli kroz gradsku kapiju i izbili na malo korišćeni drum – zapravo tek nešto više od široke utabane staze – što je vijugao ka reci Storn. A onda Barim reče: „Juče su bili ovde, gospodaru.“

Brin je to znao i sam. Tri mlade i lepe žene zajedno, a pri tom očigledno i strankinje, nisu mogle proći kroz grad kao što je Lugard a da ih ne primete. Ili je to bar važilo za muški deo stanovništva.