Nebeski oganj

„Njih tri i neki plećat momak“, nastavi Barim. „Biće da je to onaj Dalin što je bio s njima kad su zapalile Nemov ambar. Elem, ko god bio, viđeni su u

Devetopregu, ali su samo popili po piće i otišli. Momci mi rekoše da je ona Domanka svojim vrckanjem i smeškanjem zamalo izazvala tuču, ali ih je onda isto tako sve smirila. Uh, što bi’ ja voleo da upoznam jednu Domanku.“

„Jesi li saznao kuda su otišli, Barime?“, trpeljivo ga upita Brin. Njemu to nije uspelo.

„Uh, ne, gospodaru, ali sam zato čuo da je mnogo Belih plaštova prošlo kroz grad i da su otišli na zapad. Da to onaj matori Pedron Nijal opet nešto ne smera? Možda nešto u Altari?“

„To se nas više ne tiče, Barime.“ Brin je bio svestan da ne zvuči strpljivo kao malopre, ali Barim beše dovoljno prekaljen borac da oseti kad je dosta.

„Znam ja kud su oni otišli, gospodaru“, reče Džoni. „Na zapad, džehanskim putem, i to, kako sam čuo, vrlo žurno.“ Zvučao je zabrinuto. „Gospodaru, pronašao sam dva momka što su nekad bili u Gardi, koji su sad u pratnji nekog trgovca, i malo pio s njima. Ispostavilo se da su bili u nekoj birtiji Noćno jahanje kad je ona što se zove Mara došla da traži posao kao pevačica. Nije ga dobila jer nije htela da pokazuje noge kako to pevačice ovde obično rade – a i ko bi joj zamerio? – i onda je otišla. Po onome što mi je Barim rekao, to se desilo malo pre nego što su krenuli na zapad. Ništa se to meni ne sviđa, gospodaru. Nije ona devojka koja bi tražila posao na takvom mestu. Mislim da je tako htela da se spase od onog Dalina.“

Čudno, ali Džoni uprkos čvorugi nije imao ništa protiv triju devojaka. Bio je čvrsto uveren, i često je to ponavljao otkako su napustili imanje, da su devojke u nekakvoj nevolji i da ih treba spasti. Brin je podozrevao da bi Džoni, ako nađu devojke i vrate ih na imanje, iskukao da preuzmu brigu o njegovim kćerima.

Barim nije delio njegova osećanja. „Geldan“, reče namrgođeno. „Ili možda Altara. Ili Amadicija. Na kraju ćemo još i s Mračnim da se izljubimo. Previše je to muka za jedan ambar i nekoliko krava.“

Brin je ćutao. Čak su dotle stigli prateći tu devojku, a Murandija baš i nije pravo mesto za jednog Andorca. Previše je bilo pograničnih čarki svih ovih godina. Samo bi budala jurila neku tamo krivokletnicu po Murandiji. Kolika tek budala treba da bude pa da je goni preko pola sveta?

„Nego, ti momci s kojima sam pričao...“ snebivljivo će Džoni. „Gospodaru, izgleda da je dosta onih koji... koji su bili pod vašim zapovedništvom otpušteno.“ Ohrabren Brinovim ćutanjem, on nastavi. „Doveli su mnogo novih. Baš mnogo. Ona dvojica mi rekoše da je na svakog koji više nije poželjan dovedeno četiri-pet novih. A ti novi su vam od onih koji radije prave gužvu nego što je sprečavaju. Tu su i neki koji sebe nazivaju Belim lavovima i koji su odgovorni samo onom Gebrilu" – tu pljunu da pokaže šta misli o tome – „i još čitav buljuk nekih koji uopšte nisu pri Gardi. Nisu regrutovani iz kuća. Koliko je njima poznato, Gebril ima deset puta više naoružanih ljudi nego što broji Garda, i svi su se oni zakleli na vernost andorskom prestolu, ali ne i kraljici.“

„Ni to se nas više ne tiče“, ljubazno će Brin. Barim je zario jezik u obraz, što je radio kad god nešto zna ali ne želi da kaže ili pak nije siguran koliko je to bitno. „Staje, Barime? Slobodno reci.“

Izborani momak se zabulji u njega. Nikako mu nije bilo jasno kako to Brin uvek zna kad on nešto prećutkuje. „Pa, gospodaru, neki ljudi s kojima sam pričao rekoše mi da su se Beli plaštovi juče raspitivali o nekoj devojci. Mislim da je to bila Mara. Hteli su da znaju ko je i kud je otišla. I tome slično. Čuo sam da su bili još znatiželjniji kad su saznali da je otišla. Ako je i oni traže, lako bismo je mogli naći obešenu. Ako su se nameračili na nju, neće se mnogo raspitivati je li zaista Prijatelj Mraka. Ili šta je već to što oni traže.“

Brin se namršti. Beli plaštovi? Zašto bi Mara zanimala Decu Svetla? Nikad ne bi poverovao da je ona Prijatelj Mraka. A opet, video je onog tek zamomčenog dečkića u Kaemlinu koji je bio Prijatelj Mraka i deci na kaemlinskim ulicama pričao o slavi Mračnog, odnosno Velikog gospodara Mraka, kako ga je on zvao. Taj ih je momčić za tri godine ubio devetoro – ili je bar toliko otkriveno – onih za koje je posumnjao da će ga prijaviti. Ne. Ta devojka nije Prijatelj Mraka i to ću, ako treba, jemčiti svojim životom. Beli plastovi sumnjaju na svakog. A ako su uvrteli sebi u glavu da je ona napustila Lugard kako bi njih izbegla...

Poterao je Putnika u laki galop. Doratasti škopac duge njuške nije bio oličenje lepote, ali je bio izdržljiv i smeo. Ona dvojica ga ubrzo sustigoše, ali, videvši u kakvom je raspoloženju, ne zucnuše ni slova.