Nebeski oganj

Otprilike dve milje od Lugarda, on skrenu s puta i zađe među žbunje i zimzeleno šiblje, gde je na jednoj čistini pod svodom od debelih hrastovih grana ostatak njegovih ljudi napravio privremeni logor. Bili su zapalili nekoliko bezdimnih vatri, da slučajno ne propuste priliku da zakuvaju čaj. Neki su dremali, pošto je san druga stvar kojoj će se svaki vojnik posvetiti ako ikako može.

Budni ritnuše usnule da ih razbude, pa se svi zagledaše u Brina. Isprva je samo sedeo u sedlu i gledao ih. Sede kose, ćele, izborana lica. Snažni i zdravi, a opet... Lud je što ih je izložio opasnosti dovodeći ih u Murandiju samo zato što je hteo da sazna zašto je jedna žena prekršila zavet. A možda su im i Beli plaštovi za petama. Na stranu to koliko će daleko odmaći od kuće dok se sve ne završi. Ako odmah pođu natrag, trebaće im više od mesec dana da se vrate u Srce Izvora. Ako nastave, niko ne bi mogao da jemči da će se potera završiti pre Aritskog okeana. Trebalo bi da se vrati sa svojim ljudima kući. Zaista bi trebalo. Nema pravo da od njih traži da spasavaju te devojke od Belih plaštova. Maru treba prepustiti njihovoj pravdi.

„Idemo na zapad“, objavi, na šta se istog trena začu šum gašenja vatre čajem i kačenja lončića za sedla. „Moraćemo da požurimo. Hteo bih da ih, ako uzmognem, uhvatim u Altari, pošto u suprotnom niko ne može znati kud će nas odvesti. Možda ćete videti čak i Džehanu, Amador i Ebou Dar.“ Tu se izveštačeno nasmeja. „Videćemo kakvog ste kova ako stignemo u Ebou Dar. Tamošnje konobarice deru Ilijance za večeru, a Bele plaštove iz zabave natiču na kolac.“

Nasmejali su se glasnije nego što je šala zasluživala.

„Ne brinemo mi dok si ti s nama, gospodaru“, zakikota se Tad, gurajući limeno lonče u bisage. Lice mu beše izborano kao zgužvana koža. „Ja sam čuo da si ti jednom zametnuo kavgu i sa samom Amirlin i...“ Na to ga Džar Silvin šutnu u gležanj, na šta se ovaj okrete pa mladiću – sedokosom, ali ipak mlađem – zapreti pesnicom. „Šta hoćeš, Silvine? Razbiću ti glavu... Šta je?“ Značajni pogledi koje mu Silvin i još neki uputiše ipak ga nateraše da ućuti. „A. Da.“ Potom stade da se pretvara kako prilježno proverava je li mu pritegnut kolan, ali više se niko nije smejao.

Brin se natera da opusti lice. Vreme je da prošlost prepusti prošlosti. To što ga je žena s kojom je delio postelju – i mnogo više, pomisli – to što ga je ona pogledala kao da ne zna koje on nije razlog da joj ne pominje ime. To što ga je pod pretnjom smrtne kazne prognala iz Kaemlina samo zato što joj je dao savet koji je obećao da će joj dati... Nije ga se više ticalo ni to što je tako nisko pala s onim lordom Gebrilom koji se iznenada pojavio u Kaemlinu. Rekla mu je, i to glasom ravnim, ledenim i glatkim poput leda, da njegovo ime nikada više neće biti izgovoreno u palati i da ga je jedino dugogodišnja služba spasla da ga zbog veleizdaje ne pošalje dželatu. Veleizdaja! Moraće malo da popravi raspoloženje, tim pre ako se potera otegne.

Zabacivši nogu oko jabuke sedla, on izvadi duvankesu i lulu, koju onda napuni duvanom. Na širem delu je bio izrezbaren divlji bik s andorskom krunom od ruža. Hiljadu je godina to bio znak kuće Brin. Snaga i hrabrost u službi kraljice. Treba mu nova lula. Ova je već stara.

„Nisam se tad proslavio kao što se možda priča.“ Sagnuo se i neko mu grančicom iz nezgaslog pepela pripali lulu, a potom se uspravio i počeo da pučka ne

bi li raspirio žar. „Bilo je to pre jedno tri godine. Amirlin je bila na proputovanju. Kairhijen, Tir, Ilijan, i konačno Kaemlin, pre povratka u Tar Valon. U to vreme smo imali pogranične čarke s muranđanskim velikašima. Ništa neobično.“ Među ljudima se pronese smeh. Svaki je u ovom ili onom trenutku služio na granici s Murandijom. „Poslao sam nekoliko ljudi da objasne Muranđanima čije su ovce i stoka s naše strane granice. Nisam očekivao da će to zanimati Amirlin.“ Potpuno im je bio zaokupio pažnju. Pripreme za polazak i dalje su se odvijale, ali mnogo sporije.

„Sijuan Sanče i Elaida su se sastale nasamo s Morgazom...“ Eto. Ponovo je izgovorio njeno ime a da nije ni trepnuo. „Kada su izašle, nije se znalo liči li Morgaza više na olujni oblak, jer su joj oči tako sevale, ili na desetogodišnju curicu kojoj je majka izvukla uši jer je krala medenjake. Ona je čvrsta žena, ali kad se nađete između Elaide i Amirlin Tron...“ Odmahnuo je glavom, a svi se nasmejaše. Niko od njih nije zavideo velikašima i kraljevima na bukvicama Aes Sedai. „Naredila mi je da odmah povučem trupe s granice s Murandijom. Zatražio sam da razgovaram o tome s njom nasamo, a onda se Sijuan Sanče okomila na mene. Pred pola dvora me je isprozivala na mrtvo ime i prezime kao običnog redova. Rekla mi je da će, ako ne mogu da izvršim naređenje, od mene napraviti mamac za pecanje.“ Morao je još i da joj se izvini – i to pred svima, što pokušava da radi ono na šta se zakleo – mada nije morao to da doda. Sve do samog kraja nije bio siguran hoće li Amirlin naterati Morgazu da ga obezglavi ili će to učiniti sama.