Читаем Shakespeare's Sonnets in Latin полностью

Saecla, vel aeternas, en, fore vaticinor.

Vel minimum dico, donec mortalibus ullis

Mens animusque uno foedere constiterint,

Nec quod habent ambo de te reddetur inani

Exitio, nunquam laus tua defuerit.

Ista tabellarum brevitas male ceperat illa

Omnia, amorque tuus non eget indiciis;

Ausus eas igitur fueram dimittere, teque

Capturis melius credere pectoribus.

Ad reminiscendum velle adiumenta tenere

Talia me potius proderet immemorem.

CXXIII

Non ita, mutato non me laetabere, tempus;

Quid nova pyramidum tu mihi monstra refers?

At mihi non nova sunt, non admiranda tuenti,

Hac specie antiquum dissimulatur opus.

Nostra dies brevis est, quodcunque vetustius ergo

Promis, id attonitus deveneratur homo;

Mavolt nempe suis illud natum esse cupitis,

Nec meminit fando talia nota diu.

Odi ego te fastosque tuos, praesentia fingant

Actave, mirandum nil mihi tale puto.

Falso scripta soles, falso conspecta referre,

Curta tibi aeterna, vel nimis aucta, fuga.

Hoc voveo steteritque: fidem me fallere nullam,

Tu licet, o tempus, cetera falce ruas.

CXXIV

Si mihi natus amor fulgenti forte fuisset,

Ille videretur turpe nothumque genus,

Temporis obsequio subiectum, temporis irae,

Hic in honore, ut flos, hic, velut alga, nihil.

Non ita; ab his vicibus rerum procul ille creatus

Nil patitur quando pompa renidet opum;

Plebis obaeratae nullos ille excipit ictus,

Quo sceleris nostros tempora prona vocant.

Vtilitas, leve nomen, ab illo nulla timetur,

Qnae brevium horarum solvere pacta solet;

Solus enim in sese stat prudens, conscius ille

Nullius a nimio sole nec imbre metûs.

Testificor miseros quot fallax tempus adegit

Triste nefas ausos pro pietate mori.

CXXV

Referretne mea, qualis mihi gratia gestus,

Corporis egregii significatus honos;

Illave in aeternum fundamina iacta putarem,

Quae, citius quam vis eruat, ipsa cadunt?

Non video forma captum sua vota superque

Destruere, obsequii ni sciat esse modum?

Blanda ferens gustu pro simplice, fallitur ipse,

Vt cupide spectet nactus, inane lucrum!

Non ita, et obsequium tu nostrum corde prehendas,

Paupera, sed pura mente pieque, fero;

Artis in oblato nihil est panisve secundi,

Sed paria acceptis reddita, meque tibi.

Hinc mendax delator abi, tua crimina veris

Pectoribus minimum maxima quaeque nocent.

CXXVI

O formose puer, qui dedita temporis arma,

Falcem horasque, tua sub dicione tenes;

Qui, quot eunt anni florentior ipse, tuorum

Ora pari monstras consenuisse gradu;

Si natura, potens regere aut impellere fata,

Te retrahit, porro ne properere viae,

Hoc agit ut sollers illudat tempus agendo,

Tuque sibi horarum taedia longa neces.

O metuas illam, servate libidinis ergo!

Nec quod habet cari scit retinere diu.

Tandem erit illius ratio reddenda, ratamque

Te quoque dedendo fecerit esse, puer.

CXXVII

Si veteres inter nigri fuit ulla coloris

Gratia, pulchrarum non fuit ille color,

Iam niveae nigrum formae supponitur heres,

Illius infame est vile nothumque decus.

Nunc, ubi naturae sibi ius manus arrogat omnis,

Ac speciem obscaenis allinit arte genis;

Candida nomen habent nullum, nil sedis honestae,

Nec nisi fucatis ullus habetur honos.

Ipsa superciliis oculisque est Cynthia nigris,

Vtraque sed luctum significare reor;

Luget eas, nulla naturae dote venustas,

Quae genuina audent assimulare dolo.

Isque decet sic luctus eam, fateamur ut omnes

Virginea in specie pulchrius esse nihil.

CXXVIII

Vt numeros pulsas dulces, o dulcior ipsa,

Lignaque sub digitis buxea mota sonant,

Ac regis in liquidum concordia fila canorem

Attonitaeque aures obstupuere meae;

Invidia moveor cernens salientia ligna

Ista tibi in teneras oscula ferre manus,

Dum mihi labra, quibus messis fuit ista metenda,

Ausum ad nequitiae tale pudica rubent.

Delicias ob eas mutare libentius optent

Ipsa suum buxu cum saliente locum;

Quam digiti motu lustrant labente, beantque

Mortua ligna, at non vivida labra viri.

Improbitas quoniam sic floret, ad oscula lignis

Cede manum, at labris, o, tua labra meis!

CXXIX

Corporis ac mentis vires in foeda profusas

Prodit in actu illud quod vocitatur amor,

Volvit actusque actum periuria, crimina, caedes,

Trux, ferus, immanis, saevus, egensque fide;

Contemptum satias affert. Insanius idem

Appetitur, donec copia facta rei,

Insano tunc est odio, velut esca vorata

Cum posita in furias illa vorantis erat.

Nam furit in nactis, furit in venantibus ille,

Olim, hodie, posthac, immoderatus amor;

Cuilibet utenti felix, tristissimus uso,

Pollicitus prae se gaudia, postque nihil.

Scitque ea dum quivis, caelum vitare, venitur

Per quod in hunc Erebum, scit bene nullus homo.

CXXX

Non oculis aequat, fateor, mea Cynthia solem,

Curaliis impar eius in ore rubor;

Pectora prae nivibus prope dixi gilva, comaeque

Si sunt fila, eius fert nigra fila caput;

Est rosa diversis lita guttis, alba rubensque,

Quae rosa non nota est eius in ore mihi;

Est quibus unguentis fragrantius effluit aura

Quam mihi dilectae virginis ulla venit;

Eius amo voces audire, idemque sonare

Dulcius agnosco fila canora lyrae;

Divas, confiteor, spectavi nullus euntes,

Cynthia enim plantis ambulat, itque solo;

Atque Iovem testor, virgo non rarior ulla est

Vatis imaginibus ludificata novis.

CXXXI

Перейти на страницу:

Похожие книги

Тень деревьев
Тень деревьев

Илья Григорьевич Эренбург (1891–1967) — выдающийся русский советский писатель, публицист и общественный деятель.Наряду с разносторонней писательской деятельностью И. Эренбург посвятил много сил и внимания стихотворному переводу.Эта книга — первое собрание лучших стихотворных переводов Эренбурга. И. Эренбург подолгу жил во Франции и в Испании, прекрасно знал язык, поэзию, культуру этих стран, был близок со многими выдающимися поэтами Франции, Испании, Латинской Америки.Более полувека назад была издана антология «Поэты Франции», где рядом с Верленом и Малларме были представлены юные и тогда безвестные парижские поэты, например Аполлинер. Переводы из этой книги впервые перепечатываются почти полностью. Полностью перепечатаны также стихотворения Франсиса Жамма, переведенные и изданные И. Эренбургом примерно в то же время. Наряду с хорошо известными французскими народными песнями в книгу включены никогда не переиздававшиеся образцы средневековой поэзии, рыцарской и любовной: легенда о рыцарях и о рубахе, прославленные сетования старинного испанского поэта Манрике и многое другое.В книгу включены также переводы из Франсуа Вийона, в наиболее полном их своде, переводы из лириков французского Возрождения, лирическая книга Пабло Неруды «Испания в сердце», стихи Гильена. В приложении к книге даны некоторые статьи и очерки И. Эренбурга, связанные с его переводческой деятельностью, а в примечаниях — варианты отдельных его переводов.

Андре Сальмон , Жан Мореас , Реми де Гурмон , Хуан Руис , Шарль Вильдрак

Поэзия
Собрание сочинений
Собрание сочинений

Херасков (Михаил Матвеевич) — писатель. Происходил из валахской семьи, выселившейся в Россию при Петре I; родился 25 октября 1733 г. в городе Переяславле, Полтавской губернии. Учился в сухопутном шляхетском корпусе. Еще кадетом Х. начал под руководством Сумарокова, писать статьи, которые потом печатались в "Ежемесячных Сочинениях". Служил сначала в Ингерманландском полку, потом в коммерц-коллегии, а в 1755 г. был зачислен в штат Московского университета и заведовал типографией университета. С 1756 г. начал помещать свои труды в "Ежемесячных Сочинениях". В 1757 г. Х. напечатал поэму "Плоды наук", в 1758 г. — трагедию "Венецианская монахиня". С 1760 г. в течение 3 лет издавал вместе с И.Ф. Богдановичем журнал "Полезное Увеселение". В 1761 г. Х. издал поэму "Храм Славы" и поставил на московскую сцену героическую поэму "Безбожник". В 1762 г. написал оду на коронацию Екатерины II и был приглашен вместе с Сумароковым и Волковым для устройства уличного маскарада "Торжествующая Минерва". В 1763 г. назначен директором университета в Москве. В том же году он издавал в Москве журналы "Невинное Развлечение" и "Свободные Часы". В 1764 г. Х. напечатал две книги басней, в 1765 г. — трагедию "Мартезия и Фалестра", в 1767 г. — "Новые философические песни", в 1768 г. — повесть "Нума Помпилий". В 1770 г. Х. был назначен вице-президентом берг-коллегии и переехал в Петербург. С 1770 по 1775 гг. он написал трагедию "Селим и Селима", комедию "Ненавистник", поэму "Чесменский бой", драмы "Друг несчастных" и "Гонимые", трагедию "Борислав" и мелодраму "Милана". В 1778 г. Х. назначен был вторым куратором Московского университета. В этом звании он отдал Новикову университетскую типографию, чем дал ему возможность развить свою издательскую деятельность, и основал (в 1779 г.) московский благородный пансион. В 1779 г. Х. издал "Россиаду", над которой работал с 1771 г. Предполагают, что в том же году он вступил в масонскую ложу и начал новую большую поэму "Владимир возрожденный", напечатанную в 1785 г. В 1779 г. Х. выпустил в свет первое издание собрания своих сочинений. Позднейшие его произведения: пролог с хорами "Счастливая Россия" (1787), повесть "Кадм и Гармония" (1789), "Ода на присоединение к Российской империи от Польши областей" (1793), повесть "Палидор сын Кадма и Гармонии" (1794), поэма "Пилигримы" (1795), трагедия "Освобожденная Москва" (1796), поэма "Царь, или Спасенный Новгород", поэма "Бахариана" (1803), трагедия "Вожделенная Россия". В 1802 г. Х. в чине действительного тайного советника за преобразование университета вышел в отставку. Умер в Москве 27 сентября 1807 г. Х. был последним типичным представителем псевдоклассической школы. Поэтическое дарование его было невелико; его больше "почитали", чем читали. Современники наиболее ценили его поэмы "Россиада" и "Владимир". Характерная черта его произведений — серьезность содержания. Масонским влияниям у него уже предшествовал интерес к вопросам нравственности и просвещения; по вступлении в ложу интерес этот приобрел новую пищу. Х. был близок с Новиковым, Шварцем и дружеским обществом. В доме Х. собирались все, кто имел стремление к просвещению и литературе, в особенности литературная молодежь; в конце своей жизни он поддерживал только что выступавших Жуковского и Тургенева. Хорошую память оставил Х. и как создатель московского благородного пансиона. Последнее собрание сочинений Х. вышло в Москве в 1807–1812 гг. См. Венгеров "Русская поэзия", где перепечатана биография Х., составленная Хмыровым, и указана литература предмета; А.Н. Пыпин, IV том "Истории русской литературы". Н. К

Анатолий Алинин , братья Гримм , Джером Дэвид Сэлинджер , Е. Голдева , Макс Руфус

Публицистика / Поэзия / Современная русская и зарубежная проза / Прочее / Современная проза