Veliki lov

Vrata se rasprsnuše u iverje, a Rand se povi u stranu da bi izbegao komade drveta koje je letelo kroz vazduh. Dve Aes Sedai odevene u crveno kročiše unutra, klanjajući se svom gospodaru koji je ušao za njima. Maska boje usirene krvi bila je na Ba’alzamonovom licu, ali Rand je video plamen iza proreza za oči i čuo buktanje vatri iz Ba’alzamonovih usta.

„Još nismo završili ti i ja, al’Tore“, reče Ba’alzamon, a onda on i Fejn progovoriše u isti mah: „Za tebe bitka nikada neće biti završena.“

Boreći se za vazduh, Rand se diže s poda u sedeći položaj, terajući sebe da se probudi. Činilo mu se da i dalje čuje Fejnov glas, kao da je torbar kraj njega. Nikada neće hiti gotovo. Bitka nikada neće hiti završena.

Krmeljivih očiju, osvrnuo se oko sebe. Pokušao je da ubedi samog sebe kako je i dalje skriven tamo gde ga je Egvena ostavila, na ležaju u uglu njene sobe. Prostorija je bila ispunjena slabašnim svetlom jedne lampe. Iznenadio se kada je video Ninaevu kako plete u stolici za ljuljanje, kraj jedinog kreveta u sobi. Krevetski pokrivači nisu bili pomerani. Napolju je bila noć.

Ninaeva je bila tamnooka i vitka. Uplitala je kosu u debelu pletenicu, prebačenu preko ramena. Pletenica joj je visila skoro do struka. Ona nije digla ruke od kuće. Lice joj je bilo smireno i, dok se polako ljuljala, činilo se kao da je zadubljena u pletenje. Ravnomerno kuckanje njenih igala bilo je jedini zvuk u sobi. Tepih je prigušivao pokrete stolice za ljuljanje.

U poslednje vreme bilo je noći kada je želeo da je hladni kameni pod njegove sobe zastrt tepihom, ali sobe muškaraca u Šijenaru uvek su bile gole i jednostavne. Na zidovima ove sobe bile su dve tapiserije, prizori planinskih vodopada, i zavese s izvezenim cvećem pored proreza za strelce. U vazi na stolu pokraj kreveta bilo je cveće. Bele jutarnje zvezde. U glaziranim belim nosačima na zidovima bilo je još cveća. U jednom uglu bilo je visoko ogledalo, a još jedno je visilo iznad umivaonika. Na umivaoniku su bili bokal i lavor s plavim prugama. Pitao se zašto Egveni trebaju dva ogledala; u njegovoj sobi nije bilo nijednog, niti mu je trebalo. Gorela je samo jedna svetiljka, ali u sobi ih je bilo još četiri. Bile su skoro podjednako velike koliko i ona koju je on delio s Metom i Perinom. Egvena je bila sama i imala ih je pet.

Ne dižući pogled, Ninaeva reče: „Ako spavaš po podne nećeš spavati noću.“

Namrštio se, iako ona to nije mogla da vidi. Barem je tako mislio. Bila je samo nekoliko godina starija od njega, ali to što je bila Mudrost dodavalo joj je pedeset godina autoriteta. „Trebalo mi je skrovište, a bio sam umoran“, reče on, a odmah potom dodade: „Nisam sam došao ovamo. Egvena me je pozvala u ženske odaje.“

Ninaeva spusti pletivo. Uputila mu je pogled koji je govorio da joj je smešan. Bila je lepa žena. Nikada to ne bi primetio da je ostao kod kuće; o Mudrosti se jednostavno nije tako mislilo. „Svetlost mi pomogla, Rande, svakim danom sve više ličiš na Šijenarca. Pozvala u ženske odaje, nije nego“, šmrknu Ninaeva. „Još malo, pa ćeš početi da pričaš o svojoj časti i da moliš mir da ti blagoslovi mač.“ Pocrveneo je. Nadao se da zbog slabašnog svetla nije primetila. Ona odmeri njegov mač pogledom. Balčak je štrčao iz dugog zavežljaja na podu. Znao je da nema dobro mišljenje o njegovom maču, niti o bilo kom drugom, ali prvi put ništa nije rekla. „Egvena mi je kazala zašto ti je potrebno skrovište. Ne brini. Sakrićemo te od Amirlin, ili bilo koje druge Aes Sedai, ako to želiš.“

Pogledala ga je u oči i smesta skrenula pogled, ali ne pre no što je on uspeo da primeti njenu nelagodnost. Njenu sumnju. Tako je, ja mogu da usmeravam Moć. Muškarac koji koristi Jednu moć! Trebalo bi da pomažeš Aes Sedai da me uhvate i smire.

Namrštivši se, poravnao je kožni prsluk koji mu je Egvena pronašla i okrenuo se kako bi mogao da se nasloni na zid. „Čim budem mogao, sakriću se u neke taljige, ili se išunjati napolje. Nećeš morati dugo da me kriješ.“ Ninaeva ništa ne reče. Usredsredila se na svoje pletivo, ispustivši ljutit glas kada je promašila petlju. „Gde je Egvena?“

Ona spusti pletivo u krilo. „Ne znam ni zašto uopšte danas i pokušavam. Iz nekog razloga, ne mogu da vodim računa o petljama. Otišla je da vidi Padana Fejna. Misli da će mu možda pomoći ako vidi poznata lica.“

„Moje svakako ne. Trebalo bi da se drži dalje od njega. On je opasan.“

„Želi da mu pomogne“, smireno reče Ninaeva. „Seti se da je učila da bude moj pomoćnik, a biti Mudrost ne sastoji se samo od predviđanja vremena. Lečenje je takođe deo toga. Egvena oseća želju i potrebu da leči. A da je Padan Fejn toliko opasan, Moiraina bi nešto rekla.“