Veliki lov

„Mrtav je“, i dalje je tvrdio Rand. Seti se nevidljivog posmatrača i vetra na vrhu kule. Stresao se. „Ovako blizu Pustoši dešavaju se neobične stvari.“

„Ti jesi budala, Rande al’Tore.“ Pripretila mu je rukom. „Zaista bih ti izvukla uši, samo kad bi to moglo da te nauči...“

Ostatak njenih reči izgubi se u zvonjavi koja ispuni utvrdu.

On skoči na noge. „To je uzbuna! Traže...“ Imenuj Mračnoga, i njegovo zlo će se sručiti na tebe.

Ninaeva ustade sporije, s nelagodom odmahnuvši glavom. „Ne, ne verujem. Da tebe traže, zvona bi te samo upozorila. Ne. Ako je ovo uzbuna, nije zbog tebe.“

„Šta onda?“ On požuri do najbližeg otvora za strelce i proviri.

Svetla su nalik na sviće jurila kroz utvrdu koju je pokrila noć. Svetiljke i baklje hitale su tamo-amo. Neke su išle ka spoljašnjim bedemima i kulama, ali većina onih koje je mogao da vidi micale su se kroz vrt ispod njega i deo jednog dvorišta koji mu je bio na vidiku. Šta god da je izazvalo uzbunu, bilo je u tvrđavi. Zvona utihnuše i začuše se povici, ali nije mogao da razazna Šta to ljudi uzvikuju.

Ako nije zbog mene... „Egvena“, iznenada reče. Ako je još živ, ako i dalje ima zla, trebalo bi da dođe po mene.

Ninaeva se okrenu od drugog proreza. „Šta?“

„Egvena.“ On pređe sobu brzim koracima i iz zavežljaja izvuče kanije s mačem. Svetlosti, mene bi trebalo da povredi, ne nju. „U tamnicama je s Fejnom. Šta ako se nekako oslobodio?“

Sustigla ga je kod vrata i zgrabila za ruku. Nije mu bila ni do ramena, ali stisak joj beše gvozden. „Ne budi još gora kozoglava budala no što već jesi, Rande al’Tore. Čak i da nije imalo nikakve veze s tobom, one žene su nešto tražile! Svetlosti, čoveče, ovo su ženske odaje. Vrlo je verovatno da će u hodnicima biti Aes Sedai. Egvena će biti dobro. Nameravala je da sa sobom povede Meta i Perina. Čak i da je upala u nevolje, oni će je čuvati.“

„Šta ako nije mogla da ih pronađe, Ninaeva? Egvenu to ne bi zaustavilo. Pošla bi sama, baš kao i ti, i to dobro znaš. Svetlosti, rekao sam joj da je Fejn opasan. Spaljen da sam ako joj nisam rekao!“ Otrgnuvši se, otvori vrata i izlete. Svetlost me spalila, trebalo je da ja budem povređen!

Jedna žena vrisnu kada ga ugleda u gruboj košulji i jeleku, s mačem u ruci. Čak i kada su pozvani, muškarci nisu išli po ženskim odajama naoružani, sem ukoliko utvrda nije napadnuta. Hodnik beše pun žena: služavki u crnom i zlatnom, gospi od tvrdinje u svili i čipkama, žena s izvezenim šalovima dugih resa. Sve su uglas govorile, i sve zahtevale da čuju Šta se dešava. Uplakana deca posvuda su se držala za suknje. Jurnuo je između njih, provlačeći se tamo gde je mogao, mrmljajući izvinjenja onima koje je gurnuo, pokušavajući da ne obraća pažnju na iznenađene poglede.

Jedna od žena sa šalom okrenu se da se vrati u svoju sobu, i on tada primeti leđa njenog šala i sjajnu belu suzu po sredini. Iznenada prepozna lica koja je video u spoljnom dvorištu. Sada su Aes Sedai uzbunjeno gledale njega.

„Ko si ti? Šta radiš ovde?“

„Da li je utvrda pod napadom? Odgovori mi, čoveče!“

„On nije vojnik. Ko je on? Šta se dešava?“

„To je mladi južnjački lord!“

„Neka ga neko zaustavi!“

On se iskezi od straha, ali nastavi dalje, pokušavajući da se kreće brže.

A onda žena stupi u hodnik, oči u oči s njim, i on u mestu stade. Prepoznao je to lice. Mislio je da će ga pamtiti, pa makar večito živeo. Amirlin Tron. Kada ga ugleda, ona razrogači oči i ustuknu. Druga Aes Sedai, visoka žena koju je video sa štapom, postavi se između njega i Amirlin, vičući nešto što od graje nije mogao da razazna.

Ona zna. Svetlost mi pomogla, ona zna. Moiraina joj je rekla. Zarežavši, on potrča dalje. Svetlosti, samo da se uverim da je Egvena bezbedna pre no što one... Iza sebe začu viku, ali nije obraćao pažnju.

Utvrda je bila u metežu. Ljudi su s isukanim mačevima trčali prema dvorištima. Niko ga ni ne pogleda. Sada je čuo i druge zvuke sem zvonjave na uzbunu. Povike, vrištanje. Zveket metala o metal. Imao je tek toliko vremena da shvati da to behu zvuci borbe – Bitka? Unutar Fal Dare? – kada tri Troloka izleteše pred njega.

Inače ljudska lica bila su izopačena čupavim gubicama, a jedan od njih imao je i ovnujske rogove. Iskeziše zube i digoše srpolike mačeve jurnuvši ka njemu.

Hodnik domaločas pun užurbanih ljudi sada je, izuzev njega i tri Troloka, bio prazan. Iznenađen, nespretno isuka mač, pokušavajući da izvede Kolibri ljubi ružu. Potresen zbog toga što je u srcu Fal Dare naleteo na Troloke, toliko loše je izveo taj zahvat da bi Lan bio zgađen. Trolok medveđe njuške s lakoćom izbeže udarac, na tren izbacivši iz ravnoteže drugu dvojicu.