Veliki lov

On se promuklo nasmeja. „Niste je ni pitale. Egvena mi je priznala. A mogu i da zamislim tebe kako tražiš od nje dozvolu za nešto.“ Njena podignuta obrva izbrisa osmeh s njegovog lica. Ali nije hteo da se izvini. Bili su daleko od kuće, a on nije shvatao kako će ona i dalje biti Mudrost u Emondovom Polju ako ide u Tar Valon. „Jesu li počeli da me traže? Egvena nije sigurna da će me tražiti, ali Lan kaže da je Amirlin Tron došla zbog mene. Mislim da ću pre uvažiti njegovo mišljenje.“

Ninaeva ništa ne reče. Kao da se sasvim posvetila svojim nitima. Naposletku progovori: „Nisam sigurna. Jedna služavka je pre nekog vremena došla da namesti krevet. Ili je barem tako rekla. Kao da će Egvena već ići na spavanje, uprkos večerašnjoj proslavi u čast Amirlin. Rekla sam joj da ide. Nije te videla.“

„Niko ti ne namešta krevet u muškim odajama.“ Uputila mu je pogled koji bi ga pre godinu dana naterao da zamuckuje. On odmahnu glavom. „Ne bi poslali služavke da me traže, Ninaeva.“

„Kada sam pre nekog vremena otišla do spremišta po čašu mleka, bilo je previše žena u hodnicima. One koje idu na gozbu trebalo bi da se oblače, a ostale ili da im pomažu, ili da se spremaju da služe...“ Zabrinuto se namršti. „Ima više no dovoljno posla za sve, sada kada je Amirlin ovde. A nisu bile samo ovde, u ženskim odajama. Videla sam gospu Amalisu lično kako izlazi iz neke ostave pored spremišta, prašnjavog lica.“

„To je smešno. Zašto bi se ona pridružila potrazi? Ili bilo koja druga žena, kad smo već kod toga. Koristili bi vojnike lorda Agelmara, i Zaštitnike. Kao i Aes Sedai. Mora da samo rade nešto za gozbu. Spaljen da sam ako znam Šta je sve potrebno za šijenarsku proslavu.“

„Ponekad se ponašaš kao vunoglavac, Rande. Muškarci koje sam videla nisu znali Šta žene rade. Neki od njih su se žalili što sve moraju da obave sami. Znam da nema mnogo smisla to što te traže žene. Izgleda kao da nijedna Aes Sedai ne pokazuje radoznalost. Ali Amalisa se nije spremala za gozbu tako što je prljala haljinu u ostavi. Nešto su tražile, i to nešto važno. Čak i ako je počela odmah pošto sam je videla, jedva da će imati vremena da se okupa i presvuče. A kad smo već kod toga, ako se Egvena uskoro ne vrati, ili će zakasniti, ili se neće presvući.“

Rand iznenada shvati da Ninaeva ne nosi vunenu odeću iz Dve Reke, koju je navikao da vidi na njoj. Haljina joj je bila od bledoplave svile, izvezena snežnim cvetovima oko vrata i niz rukave. U središtu svakog cvetića bio je mali biser, a pojas joj je bio optočen srebrom, s malom srebrnom kopčom ukrašenom biserima. Nikada je nije video u nečemu takvom. Čak ni svečarska odeća koju su nosili kod kuće nije bila ravna ovome.

„Ideš na gozbu?“

„Naravno. Čak i da Moiraina nije rekla da bi trebalo, nikada ne bih dozvolila da pomisli da sam...“ Oči joj na trenutak gnevno sevnuše. Znao je Šta je htela da kaže. Ninaeva nikada ne bi dozvolila da pomisle da se plaši, čak i ako je bila preplašena. Svakako ne Moiraini, a pogotovu ne Lanu. Nadao se da nije svesna da su njemu znana njena osećanja prema Zaštitniku.

Trenutak kasnije, vatra u njenom pogledu utihnu, dok je posmatrala rukav svoje haljine. „Ovo sam dobila od gospe Amalise“, rekla je toliko tiho da se on zapitao da li se obraćala samoj sebi. Prešla je prstima preko svile i izvezenog cveća, zamišljeno se smešeći.

„Veoma ti lepo stoji, Ninaeva. Izgledaš vrlo lepo večeras.“ Štrecnu se čim izusti te reči. Svaka Mudrost bila je osetljiva oko svog autoriteta, ali Ninaeva je bila osetljivija od mnogih. Ženski krug uvek joj je stajao nad glavom, jer je bila mlada, a možda i zbog toga što je bila lepa, a njene svađe s gradonačelnikom i Seoskim savetom bile su legendarne.

Ona trže ruku s veza i prostreli ga pogledom. On brzo progovori da bi je predupredio: „Kapije ne mogu večito da ostanu zamandaljene. Čim se otvore, ja odlazim, a Aes Sedai me nikada neće pronaći. Perin kaže da ima mesta u Crnim brdima i Karalainskoj stepi gde možeš putovati danima a da nikoga ne sretneš. Možda... možda mogu da smislim Šta da uradim oko...“, s nelagodom slegnu ramenima. Nije bilo potrebe da to naglas kaže. Ne njoj. „A ako ne budem mogao, neće biti nikoga koga mogu da povredim.“

Ninaeva na trenutak ućuta, a onda polako reče: „Nisam tako sigurna, Rande. Meni ne izgledaš ništa drugačije no bilo koji drugi seoski mladić, ali Moiraina tvrdi da si ta’veren. Ne verujem da misli da je Točak završio s tobom. Mračni izgleda...“

„Šai’tan je mrtav“, grubo reče on, i najednom, soba kao da se zanjiha. On se uhvati za glavu. Spopade ga vrtoglavica.

„Budalo! Čista, šlepa, idiotska budalo! Imenuješ Mračnoga! Skrećeš njegovu pažnju na sebe! Zar ti nije dosta nevolja?“

„Mrtav je“, trljajući glavu promrmlja Rand. Proguta pljuvačku. Vrtoglavica je već slabila. „U redu, u redu. Ba’alzamon, ako baš hoćeš. Ali mrtav je. Video sam kako umire, kako gori.“

„A ja nisam gledala kada je maločas pogled Mračnoga pao na tebe? Nemoj da mi kažeš da ništa nisi osetio, ili ću ti izvući uši. Videla sam ti izraz lica.“