Veliki lov

Perin se iza ugla zagleda u leđa Aes Sedai koja je odmicala. Mirisala je na sapun od lavande, iako večina to ne bi čak ni izbliza osetila. Čim se izgubila s vidika, on požuri ka vratima bolesničkih odaja. Već je jednom pokušao da vidi Meta, ali tada mu je ta Aes Sedai – čuo je da je neko zove Leana – skoro otkinula glavu, a da se nije ni osvrnula da vidi ko je to. Nelagodno se osećao u blizini Aes Sedai, pogotovu ako bi počele da mu zagledaju oči.

Zastavši ispred vrata da oslušne – nije čuo korake u hodniku, niti sa suprotne strane vrata – uđe i tiho ih zatvori za sobom.

Bolnica je bila duga soba belih zidova, a balkoni za strelce na oba kraja odaje davali su joj dobro osvetljenje. Met je bio u jednom od uskih kreveta pored zida. Posle pređašnje noći, Perin je očekivao da će većina kreveta biti zauzeta, ali setio se da je tvrđava bila puna Aes Sedai. Jedino što Aes Sedai nisu mogle da Izleče bila je smrt. Njemu je soba i ovako odisala bolešću.

Perin se namršti kada pomisli na to. Met je mirno ležao sklopljenih očiju. Ruke su mu mirovale preko ćebeta. Delovao je iscrpljeno. Ne zaista bolesno, već pre kao da je tri dana radio u poljima i tek sada prilegao da se odmori. Ali mirisao je... pogrešno. Perin nije mogao tačno da odredi šta je to bilo. Jednostavno pogrešno.

Brižljivo je seo na krevet kraj Meta. Oduvek je bio pažljiv. Bio je krupniji od većine ljudi, i otkako je znao za sebe, krupniji od ostalih dečaka. Morao je da pazi da slučajno ne povredi nekoga, ili da nešto ne slomi. Sada je to činio nesvesno. Voleo je, takođe, da dobro promisli o svemu, a ponekad i da s nekim porazgovara o tome. Pošto Rand sada misli da je plemić, s njim. ne mogu da pričam, a Met svakako nije raspoložen za razgovor.

Otišao je sinoć u jedan od vrtova, da razmisli o svemu. I dalje se zbog toga osećao pomalo posramljeno. Da nije, zatekao bi se u svojoj sobi i otišao s Egvenom i Metom. Možda je mogao da ih sačuva od povreda. Ali znao je da je daleko verovatnije da bi se i sam našao u jednom od tih kreveta, baš kao Met, ili bi bio mrtav, pa ipak se zbog toga nije osećao ništa bolje.

Svejedno, otišao je do vrta, a ono što ga je sada brinulo nije imalo nikakve veze s troločkim napadom.

Tamo su ga našle kako sedi u mraku služavka i jedna od pratilja gospe Amalise, gospa Timora. Čim su naletele na njega, Timora otposla jednu od služavki s recima: „Pronađi Lijandrin Sedai! Brzo!“

Stajale su tu, posmatrajući ga kao da misle da će nestati u oblaku dima poput zabavljača. Tada su zazvonila prva zvona za uzbunu, i svi u utvrdi počeli su da trče.

„Lijandrin“, promrmlja. „Crveni Ađah. Otprilike jedino što one rade jeste da love muškarce koji usmeravaju. Ne misliš da veruje kako sam ja jedan od njih, zar ne?“ Met nije odgovorio, naravno. Perin zlovoljno protrlja nos. „Sad još i pričam sam sa sobom. Ne treba mi, vala, i to, povrh svega ostalog.“

Metovi kapci zadrhtaše. „Ko... Perine? Šta se desilo?“ Nije potpuno otvorio oči, a glas mu je zvučao kao da i dalje spava.

„Zar se ne sećaš, Mete?“

„Sećam?“ Met pospano diže ruku ka licu, a onda je uz uzdah ponovo spusti. Oči počeše da mu se sklapaju. „Sećam se Egvene. Pitala me... idemo dole... vidi Fejna.“ Nasmeja se, ali smeh se pretvori u zevanje. „Nije pitala. Rekla mi... Ne znam šta bilo posle... mljacnu i ponovo utonu u dubok san.

Perin skoči na noge kada začu nečije korake, ali nikuda nije mogao da utekne. Još je stajao pored Metovog kreveta kada se vrata otvoriše i uđe Leana. Zaustavila se, podbočila i lagano ga odmerila pogledom. Bila je skoro njegove visine.

„Elem, sad, ti si“, reče ona tihim ali oštrim glasom, „skoro toliko sladak dečko da poželim da sam Zelena. Skoro. Ali ako si uznemirio mog pacijenta... Pa, pre no što sam otišla u Kulu nosila sam se s braćom skoro tvoje veličine, tako da nemoj misliti da će ti ta ramena pomoći.“

Perin pročisti grlo. Uglavnom nije razumeo šta su žene htele da kažu. Ne kao Rand. On uvek zna šta da kaže devojkama.

Iznenada shvati da se mršti i ukloni taj izraz s lica. Nije želeo da misli o Randu, ali sigurno nije želeo ni da naljuti Aes Sedai, pogotovu ne jednu koja je već počela nestrpljivo da lupka nogom. „Ah... nisam ga uznemirio. Još spava. Vidiš?“

„Da, spava. Sreća po tebe. Sad, šta tražiš ovde? Sećam se da sam te već jednom najurila; nemoj misliti da se ne sećam.“

„Samo sam hteo da vidim kako je.“

Oklevala je. „Spava – eto kako je. Za nekoliko sati će ustati iz tog kreveta, i izgledaće ti kao da mu se ništa nije desilo.“

Nakostrešio se zbog njenog oklevanja. Nekako je lagala. Aes Sedai nikada nisu zaista lagale, ali nisu ni uvek govorile istinu. Nije bio siguran šta se dešava – Lijandrin ga traži, Leana ga laže – ali mislio je kako je već krajnje vreme da pobegne od Aes Sedai. Ništa nije mogao da uradi za Meta.

„Hvala“, kaza on. „Onda, bolje da ga pustim da spava. Izvinjavam se.“