Veliki lov

Rand ponovo pade na krevet. „Ne mogu da ti kažem“, promrmlja. Udari pesnicom po krevetu. „Ne mogu." Ali sada možeš da ideš, reče neki glas u njegovoj glavi. Egvena će biti dobro, a Met će za sat ili dva ustati. Sada možeš da ideš. Pre no što se Moiraina predomisli.

Krenu da ustane, kada ga lupanje na vratima natera da skoči na noge. Da se to Perin vratio, on ne bi kucao. Lupanje se začu ponovo.

„Ko je?“

Uđe Lan i nogom zatvori vrata. Kao i obično, nosio je mač preko jednostavnog zelenog kaputa, koji je bio skoro nevidljiv među drvečem. Ali ovoga puta leva ruka mu. je bila povezana širokom zlatnom vrpcom. Krajevi su visili skoro do lakta. Na čvoru je bila pribadača u obliku zlatnog ždrala u letu. Simbol Malkijera.

„Amirlin Tron želi da te vidi, čobanine. Tako ne možeš da ideš. Skidaj tu košulju i očešljaj se. Izgledaš kao plast sena.“ Naglim pokretom otvori ormar i poče da pretura po odeći koju je Rand nameravao da ostavi.

Rand se ukoči. Osećao se kao da ga je neko udario čekićem po glavi. Naravno, na neki način je to i očekivao, ali bio je siguran da će otići pre no što poziv dođe. Ona zna. Svetlosti, siguran sam.

„Kako to misliš, želi da me vidi? Odlazim, Lane. Bio si u pravu. Sada idem u konjušnicu, uzimam konja i odlazim.”

„To je trebalo da uradiš sinoć.“ Zaštitnik baci belu svilenu košulju na krevet. „Niko ne odbija poziv Amirlin Tron, čobanine. Ni sam gospodar kapetan zapovednik Belih plaštova. Pedron Nijal bi možda put proveo kujući planove kako da je ubije, ako bi to mogao da izvede i da utekne, ali bi došao.“ Okrenu se držeći u rukama jedan od kaputa s visokim okovratnikom i podiže ga. „Ovaj će moći da prođe.“ Crveni rukavi bili su izvezeni zamršenom zlatnom trnovitom lozom, koja se obmotavala oko manšeta. Na obe strane okovratnika bila je po jedna zlatna čaplja. Okovratnik je takođe bio opervažen zlatom. „I boja odgovara.” Izgledao je kao da mu je nešto smešno, ili da je zbog nečega zadovoljan. „Hajde, čobanine. Presvući košulju. Miči se.”

Rand nevoljno smače preko glave radničku košulju od grube vune. „Osećaću se kao budala”, promrmlja. „Svilena košulja! Nikad u životu nisam nosio svilenu košulju. A nikada nisam nosio ni takav kaput, čak ni za proslave.” Svetlosti, ako me Perin vidi u tome... Nek sam spaljen zbog cele one glupe priče o lordovima. Ako me ovakvog vidi, nikada me neće saslušati.

„Ne možeš pred Amirlin Tron odeven kao konjušar iz štale, čobanine. Daj da ti vidim čizme. Mogu da prođu. Pa, požuri, požuri. Nemoj da Amirlin čeka. Opaši mač.”

„Mač!“ Randov uzvik iznenađenja bio je prigušen jer je preko glave navlačio košulju. „U ženskim odajama? Lane, ako odem kod Amirlin Tron – Amirlin Tron! – noseći mač, ona...”

„Neće ništa učiniti”, suvo ga prekide Lan. „Ako te se Amirlin plaši – a pametnije je da misliš da nije tako, pošto ne znam ništa što bi moglo da uplaši tu ženu – neće biti zbog mača. Zapamti da klekneš pred njom. Pazi, samo na jedno koleno”, oštro dodade. „Nisi ti neki trgovac uhvaćen u varanju mušterija. Možda bi dobro bilo da malo provežbaš.”

„Mislim da znam kako. Video sam kako su gardisti klekli pred kraljicu Morgazu.”

Duh osmeha dotače Zaštitnikove usne. „Da, učini baš kao i oni. To će im dati povoda za razmišljanje.”

Rand se namršti. „Zašto mi govoriš sve ovo, Lane? Ti si Zaštitnik. Ponašaš se kao da si na mojoj strani.“

„Ja jesam na tvojoj strani, čobanine. Pomalo. Dovoljno da ti pripomognem.“ Zaštitnikovo lice bilo je kao od kamena, a prijateljske reči zvučale su neobično izgovorene tim grubim glasom. „Ono malo obuke što imaš dobio si od mene, i neću da te vidim da puziš i cmizdriš. Točak nas sve tka u Šaru kako on želi. Ti imaš manje slobode u tome od većine ali, tako mi Svetlosti, i dalje možeš uspravan da se suočiš s time. Seti se ko je Amirlin Tron, čobanine, i pokaži poštovanje, ali ponašaj se onako kako ti kažem i gledaj je pravo u oči. Pa, nemoj da buljiš. Uvuci košulju.“

Rand zatvori usta i uvuče košulju. Seti se ko je? Nek sam spaljen, šta bih dao da to zaboravim!

Lan nastavi da brzo daje uputstva dok je Rand oblačio crveni kaput i opasivao pojas s mačem. Šta da kaže, i kome, a šta da ne kaže. Šta da radi, a šta da ne radi. Čak i kako da se kreće. Nije bio siguran da će moći sve to da zapamti – većinom je zvučalo neobično, i kao da se lako može zaboraviti – a bio je siguran da će, šta god bude zaboravio, naljutiti Aes Sedai. Ako već nisu besne. Ako je Moiraina rekla Amirlin Tron, kome lije još rekla?

„Lane, zašto ne mogu jednostavno da odem, kao što sam i nameravao? Dok ona sazna da ne dolazim, biću ligu daleko od zidina, i to na konju u galopu.“