Veliki lov

Nagla se napred u svojoj stolici, čekajući odgovor, ali on steče utisak da je u stvari želela da ustukne. Setio se Lanovih reči. Ako te se plaši... Počeo je da se nasmeje. Ako se ona plaši njega.

„Ne, ne mogu. Mislim... ne mogu namerno. Jednostavno se desi. Ne želim da... usmeravam Moć. Neću nikada više. Kunem se.“

„Ne želiš“, progovori Amirlin Tron. „Pa, to je mudro od tebe. I glupo. Neki mogu biti naučeni da usmeravaju. Većina ne. Ali nekolicina od rođenja ima to seme u sebi. Pre ili posle, počnu da koriste Jednu moć, hteli to ili ne. Nastavićeš da usmeravaš, momče. Drukčije ne možeš. I bolje bi ti bilo da naučiš da usmeravaš, da naučiš da vladaš njome, ili nećeš poživeti dovoljno dugo da poludiš. Jedna moć ubija one koji ne mogu da kontrolišu njen tok.“

„A kako da naučim?“, prasnu on. Moiraina i Verin samo su spokojno sedele i gledale ga. Kao pauci. „Kako? Moiraina tvrdi da ne može ništa da me nauči, a ja ne znam kako da učim, niti šta. U svakom slučaju to ne želim. Želim da prestanem. Kako to ne možete da shvatite? Da prestanem!“

„Rekla sam ti istinu, Rande“, reče Moiraina. Zvučala je kao da vodi prijatan razgovor. „Oni koji bi mogli da te nauče, muški Aes Sedai, mrtvi su več tri hiljade godina. Nijedna živa Aes Sedai ne može da te nauči da dotakneš saidin ništa više no što bi mogao da naučiš da dodirneš saidar. Ptica ne može da nauči ribu da leti, niti riba pticu da pliva.“

„Oduvek sam mislila da je to loša izreka“, iznenada progovori Verin. „Ima ptica koje rone i plivaju. A u Olujnom moru ima riba koje lete, s dugim perajima širokim koliko i tvoje raširene ruke, i kljunovima nalik na mačeve, koji mogu da probodu...“ Ona utihnu i pocrvene. Moiraina i Amirlin Tron bezizražajno su je gledale.

Rand iskoristi prekid da povrati malo samokontrole. Kao što ga je Tam davno naučio, obrazovao je u svom umu usamljeni plamen i sagoreo u njemu svoje strahove, tražeći spokoj i tišinu praznine. Plamen kao da je rastao sve dok nije sve obuhvatio, sve dok nije postao preveliki da bi se obuzdavao ili zamišljao. Kada se to desilo, nestao je, ostavivši za sobom osećaj smirenosti. Osećanja su i dalje treperila po obodima, strah i bes nalik na crne mrlje, ali praznina se držala. Misli su letele preko njene površine kao obluci preko leda. Aes Sedai su samo na trenutak skrenule pažnju s njega, ali kada ga ponovo pogledaše, njegovo lice bilo je spokojno.

„Zašto ovako pričaš sa mnom, majko?“, upita on. „Trebalo bi da me smiruješ.“

Amirlin Tron se namršti i okrenu Moiraini. „Da li ga je Lan ovome naučio?“

„Ne, majko. Čuo je od Tama al’Tora.“

„Zašto?“, upita ponovo Rand.

Amirlin Tron ga pogleda pravo u oči i reče: „Zato što si ti Ponovorođeni Zmaj.“

Praznina se zatrese. Svet se zatrese. Sve poče da se vrti oko njega. Usredsredio se na ništavilo i praznina se vrati, a svet smiri. „Ne, majko. Svetlost mi pomogla, mogu da usmeravam, ali ja nisam Raolin Protivmračni, niti Gver Amalasan, niti Jurijan Kamenoluki. Možete da me smirite, ubijete, ili pustite, ali ja neću biti pitomi lažni Zmaj na uzdi Tar Valona.“

Čuo je kako Verin glasno uzdahnu. Amirlin razrogači oči, a pogled joj otvrdnu kao plavi kamen. Nije imao uticaja na njega; izgubio se u praznini.

„Gde si čuo ta imena?“, odlučno upita Amirlin. „Ko ti je rekao da Tar Valon povlači uzice bilo kog

lažnog Zmaja?“

„Prijatelj, majko“, reče on. „Zabavljač. Zvao se Tom Merilin. Sada je mrtav.“ Moiraina izusti glas, a on je pogleda. Tvrdila je da Tom nije mrtav, ali nikada nije pružila nikakav dokaz da potkrepi svoje tvrdnje, a on nikako nije mogao da shvati kako bilo ko može da preživi rvanje sa Seni. Ta pomisao brzo izblede i ostade samo praznina.

„Ti nisi lažni Zmaj“, odlučno kaza Amirlin. „Ti si istinski Ponovorođeni Zmaj.“

„Ja sam čobanin iz Dve Reke, majko.“

„Kćeri, ispričaj mu priču. Istinitu priču, dečko. Pažljivo slušaj.“ Moiraina poče. Rand je gledao Amirlin, ali je slušao.

„Pre skoro dvadeset godina Aijeli su prešli Kičmu sveta, Zmajev zid. To je bio jedini put kada su tako nešto učinili. Prošli su kroz Kairhijen, žareći i paleći. Uništili svaku vojsku poslatu protiv njih i spalili sam grad Kairhijen. Probili su put sve do Tar Valona. Bila je zima i padao je sneg, ali hladnoća ili vrelina ne znače mnogo Aijelima. Konačna bitka, poslednja koja je nešto značila, vodila se ispred Sjajnih zidova, u senci Zmaj-planine. Posle tri dana i tri noći borbe, Aijeli su odbijeni. Ili, bolje reći, odstupili su. Jer postigli su ono što su namerili, a to je smrt kralja Lamana od Kairhijena, zbog njegovog greha protiv Drveta. Tada počinje moja priča. I tvoja.“

Došli su preko Zmajevog zida kao poplava. Sve do Sjajnih zidova. Rand je čekao da sećanja utihnu, ali stalno je čuo Tamov glas, slušao je bolesnog i bunovnog Tama kako izvlači tajne iz prošlosti. Glas je lebdeo izvan praznine, tražeći da uđe.