Veliki lov

„Tada sam bila Prihvaćena“, nastavi Moiraina, „kao i naša majka, Amirlin Tron. Trebalo je da uskoro budemo primljene u sestrinstvo, i te noći služile smo tadašnju Amirlin. Njen Čuvar Zapisa, Gitara Moroso, bila je tamo. Sve ostale pune sestre u Tar Valonu bile su napolju, Lečeći što su više ranjenih mogle, čak i Crvene. Bila je zora. Vatra u ognjištu nije mogla da pobedi hladnoću. Sneg je konačno prestao, a u Amirlininim odajama u Beloj kuli mogle smo da osetimo miris okolnih sela spaljenih u borbi.“ Bitke su uvek vrele, čak i u snegu. Morao sam da pobegnem od smrada smrti. Tamov bunovan glas razbijao je prazni mir unutar Randa. Praznina je zadrhtala i skupila se. Smirila se, a potom ponovo zadrhtala. Amirlin ga je netremice gledala. Ponovo je osetio znoj na licu. „To je bio samo grozničavi san“, progovori on. „Bio je bolestan.“ Podiže glas: „Zovem se Rand al’Tor. Ja sam čobanin. Moj otac je Tam al’Tor, a moja majka je bila...“ Moiraina je zastala da ga sasluša, ali sada ga njen ravan, tih i neumoljiv glas preseče: „Jiaretonski ciklus,

Zmajska proročanstva, kaže da će Zmaj biti ponovo rođen na padinama Zmaj-planine, gde je i umro u Slamanju sveta. Gitara Sedai je ponekad Proricala. Bila je stara. Kosa joj je bila bela kao sneg napolju, ali kada je imala Proricanje, bilo je snažno. Jutarnje svetlo koje je dopiralo kroz prozore bivalo je sve jače kada sam joj pružila šolju čaja. Amirlin Tron me je upitala kakve su vesti s bojnog polja. A Gitara Sedai skoči iz svoje stolice ukočenih ruku i nogu. Tresla se, a lice joj je bilo kao da je pogledala pravo u Jamu usuda kod Sajol Gula. Tada je uzviknula: ’Ponovo je rođen! Osećam ga! Zmaj je udahnuo svoj prvi dah na padini Zmaj-planine! On dolazi! On dolazi! Svetlost nam pomogla! Svetlost pomogla celom svetu! Leži u snegu i plače kao grom! Plamti kao sunce!’, i tada mrtva pade u moje naručje.“

Planinska padina. Čuo bebu kako plače. Tu se porodila, pre no što je umrla. Dete pomodrelo od hladnoće. Rand je pokušao da otera Tamov glas. Praznina je bivala sve manja i manja. „Grozničavi san“, prodahta. Nisam mogao da ostavim dete.

„Ja sam rođen u Dve Reke.“ Uvek sam znao da si htela decu, Kari. Otrgao je oči od Amirlininog pogleda. Pokušao je da primora prazninu da opstane. Znao je da to ne ide tako, ali ona se urušavala unutar njega. Da, curo. Rand je dobro ime.

„Ja – sam – Rand – al’Tor!“ Noge su mu se tresle.

„I tako smo znale da je Zmaj ponovo rođen“, nastavi Moiraina. „Amirlin nas zakle na tajnost, nas dve, budući da je znala da neće sve sestre shvatiti Ponovno rađanje onako kako se mora. Poslala nas je u potragu. Bilo je mnogo dece bez očeva nakon te bitke. Previše. Ali otkrile smo priču da je jedan čovek pronašao novorođenče u planini. To je bilo sve. Čovek i dečak. I tako smo tražile dalje. Godinama smo tragale, otkrivajući druge znake, čitajući Proročanstva. Biće od drevne krvi, a odgajiće ga stara krv. To je bilo jedno; bilo je i drugih. Ali ima mnogo mesta gde je stara krv, poreklom iz Doba legendi, i dalje snažna. A onda, u Dve Reke, gde stara krv Maneterena još kola kao razlivena reka, u Emondovom Polju, pronašla sam tri dečaka čiji su imendani na nedelju dana od dana bitke kod Zmaj-planine. A jedan od njih može da usmerava. Misliš li da su Troloci došli po tebe samo stoga što si ta’veren? Ti si Ponovorođeni Zmaj.“

Randa izdadoše noge. Sručio se na pod. Uspeo je da se dočeka na ruke, da ne bi pao na lice. Praznina je nestala, tišina je bila skrhana. Podigao je glavu, a one su ga gledale, tri Aes Sedai. Lica im behu spokojna kao planinska jezera, ali netremice su ga gledale. „Moj otac je Tam al’Tor, a ja sam rođen...“ Gledale su ga nepomično. Lažu. Ja nišam... to što kažu! One nekako lažu. Pokušavaju da me iskoriste.

„Neću dopustiti da me iskoristite.”

„Sidro nije uniženo time što drži brod u mestu”, reče Amirlin Tron. „Načinjen si sa svrhom, Rande al’Tore. Kada vetrovi Tarmon Gai’dona bičuju zemlju, on će se suočiti sa Senkom i ponovo doneti Svetlost svetu. Proročanstva moraju biti ispunjena, ili će se Mračni osloboditi i preinačiti svet u skladu sa svojim likom. Poslednja bitka dolazi, a ti si rođen da ujediniš čovečanstvo i povedeš ga protiv Mračnog.”

„Ba’alzamon je mrtav”, promuklo odgovori Rand, a Amirlin Tron šmrknu kao konjušar.

„Ako u to veruješ, budala si kao Domanci. Mnogi tamo misle da je mrtav, ili tako kažu, ali primetila sam da ga i dalje ne imenuju. Mračni je živ i oslobađa se. Suočićeš se s Mračnim. To je tvoja sudbina.”